Клинтон захвалио Вучићу што је дошао у Сребреницу

На комеморацији у Сребреници окупљенима се обратио низ високих говорника, међу којима и главни тужилац Хашког Трибунала Серж Брамерц, председник Трибунала Теодор Мерон, као и заменик генералног секретара УН Јан Елијасон, шеф холандске дипломатије Берт Коендерф, високи представник у БиХ Валентин Инцко и бивши амерички председник Бил Клинтон који је захвалио премијеру Србије Александру Вучићу што је дошао у Сребреницу.

„Као пријатељ БиХ желео бих да захвалим председнику Владе Србије што је показао храброст и дошао овде“, рекао је Клинтон, за чијег се мандата десио рат у БиХ и злочин у Сребреници и додао да очекује да ће то урадити и председник Србије Томислав Николић.

Молим вас да не допустите да овај споменик невиним дечацима и мушкарцима буде тек успомена на једну трагедију, поручио је Клинтон.

Високи представник у БиХ Валентин Инцко је истакао да нема лоших народа, већ само лоших појединаца.

„Дошли смо овде да потврдимо да нема лоших народа, има само лоших појединаца, дошли смо да кажемо никад више и да окренемо нову страницу“, поручио је Инцко.

Он је навео да се у Сребреници десио геноцид и да је „то чињеница која је доказана и да ниједна резолуција то не може променити“.

„Дошли смо да кажемо истину која се десила овде јер само нас истина може довести до помирења“, рекао је Инцко и додао да „има малих Сребреница широм ове земље“.

Инцко је рекао да треба следити пример Немачке и Француске, које су некад били историјски непријатељи, а данас су стубови Европе.

Брамерц и Мерон су говорили о доприносу Хашког трибунала процесуирању ратних злочина на простору бивше Југославије, оценивши да се у Сребреници десио геноцид.

„Ово није била спонтана операција, нити дело неколицине. Геноцид у Сребреници је био резултат плана смишљеног на највишем нивоу. Порицање геноцида у Сребреници представља искривљено приказивање чињеница и увреду за жртве“, рекао је Брамерц.

Мерон је навео да закон не сме оклевати да злочин назове својим именом и да су снаге босанских Срба починиле геноцид, додајући истовремено да судске одлуке саме по себи не воде помирењу.

Окупљенима се први обратио градоначелник Сребренице Ћамил Дураковић који је наве да је међу жртвама које ће данас бити сахрањене и 19 дечака млађих од 18 година, како је рекао, његових вршњака, додајући да су овде уништене целе породичне лозе.

Јан Елијасон, заменик генералног секретара УН, навео је да међународна заједница није успела да заштити жртве и да је Сребреница на много начина утицала на рад УН, док је шеф холандске дипломатије Берт Коендерф рекао да холандска Влада дели политичку одговорност за оно што се десило.

Премијер Турске Ахмет Давутоглу поручио је да се геноцид који се десио у Сребреници не сме никад више поновити, додајући да међународна заједница није била у стању да спречи злочин. Он је позвао земље региона да се уједине у напорима за бољу сарадњу, не заборављајући шта се десило у Сребреници, али не желећи да пропагирају мржњу и освету.

„Данас БиХ представља наду за све нас, а успех Босне ће бити успех човечанства, а неуспех Босне биће наш неуспех", рекао је Давутоглу поручивши да мир у Босни значи мир у Европи и свету, те да је „Босна нада за све нас“.

Председница Хрватске Колинда Грабар Китаровић рекао је да је Сребреница места на ком је човечанство научило једну од својих најболнијих лекција.

„Сребреница нас обавезује да не буде у нашим мислима само 11. јула, обавезује нас увек и изнова као подсећање шта се догађа када се закаже колективна савест“, рекла је Грабар Китаровић.

Додала је да чврсто верује у помирење и да нови почетак треба темељити на истини и саосећању за бол суседа.

„Хрватска је уз вас“, поручила је Грабар Китаровић

Председник Словеније Борут Пахор говорио о значају помирења у БиХ.

„Молим вас да опростите након свега 20 година, не говорим о забораву, говорим о опросту. Знам да је тешко, да се ради о храброј и интимној одлуци, али без тога нема будућности, свако одуговлачење са опростом и помирењем је одуговлачење са будућношћу", рекао је Пахор, додавши да не смемо нашу децу осудити на прошлост.

Како је рекао, опроштај и помирење су темељ модерне Европе, а пре или касније биће темељ и БиХ.

Према речима Пахора, други услов је јасна европска перспектива и одуговлачење у том случају представља очување жалосне прошлости.

Он је поручио да се обавезује да ће учинити све за мирну и сигурну будућност овог дела Европе и да ће допринети јасној европској перспективи БиХ.