Она је током посете Книну, где се упознала са припремама за прославу годишњице те акције, којом је из Хрватске протерано неколико стотина хиљада Срба, изјавила да је данашњем састанку организационог одбора присуствовао и заменик градоначелника из реда српског народа Жељко Џепина.
„Дакле, и Срби овде у Книну ће учествовати у тој прослави и желимо истаћи да прослава није уперена ни против кога, него је искључиво слављење онога што су за нас учинили наши бранитељи, сви они који су бранили Хрватску, дали своје животе и здравље за њу, и сви они који су омогућили да данас уживамо у слободи“, рекла је Грабар Китаревић.
Председница Хрватске верује да ће тај датум бити обележен без подела.
Хрватски државни врх недељама је имао различите ставове о начину обележавања 20. годишњице „Олује“, а Грабар Китаровић се тада залагала за одлагање те манифестације.
Крајем маја председница Хрватске и премијер Зоран Милановић ипак су постигли компромис тако што ће се обележавање годишњице „Олује“ трајати два дана. Најпре ће бити организована војна парада 4. августа у Загребу, а затим ће бити одржана централна прослава 5. августа у Книну. Званични Загреб 4. август обележава као Дан победе и домовинске захвалности, као и Дан хрватских бранитеља.
„Највише ме се дојмила најава колико ће људи доћи у Книн на прославу ’Олује‘, најава заједништва и чињеница да нећемо ове године, верујем, видети никакве поделе, него да ћемо показати заједништво и хрватског народа, али и свих других грађана и држављана Хрватске у прослави тог великог датума“, рекла је Грабар Китаровићева, јавила је Хина.
У хрватском Државном одбору за обележавање „Олује“, поред представника државног и војног врха, налазе се и четири пензионисана генерала — Анте Готовина и Младен Маркач, које је Хашки трибунал прво осудио на 24, односно 18 година затвора због злочина у „Олуји“, а затим их другостепеном пресудом ослободио, те Петар Стипетић и Маријан Марековић.