„Треба бити опрезан када се користи термин геноцид, а ово је класичан пример зашто. Не поричем да су српске снаге убиле муслимане у Сребреници, то није смело да се деси и ти људи треба да буду изведени пред суд. Али у Сребреници се није догодио геноцид. Ако су српске снаге пустиле жене и децу да оду, то није геноцид. Све је то политика“, каже директор Центра „Симон Визентал“ за Спутњик.
Политичка одлука, сматра он, је и иза предлога резолуције о Сребреници Велике Британије на који је Русија ставила вето у Савету безбедности.
„Западне земље су желеле да направе симбол од српских злочина током ратова у 90-им, како би оправдале оно што су желеле да постигну са Дејтонским споразумом, а Сребреница је за то послужила јер је била највећа трагедија. То су исти људи, попут (Била) Клинтона, који су одбили да догађаје у Руанди окарактеришу као геноцид. Он није желео да обавеже САД на тако нешто, а то јесте био геноцид. Због тога што је одбио да ове догађаје назове геноцидом многи су изгубили животе“.
Директор Центра каже да у Источној Европи покушава да се промени дефиниција геноцида.
„У Европи данас постоје покушаји да се промени историја Другог светског рата и холокауста. Такав један покушај је да се изједначи комунизам и нацизам, што историјски није тачно. У оба случаја реч је о страшним злочинима, али комунистичка идеологија није подразумевала истребљење целог једног народа и индустрију смрти, као што је то било током нацистичке ере. Пошто је холокауст постао симбол, сви хоће да прикажу злочине као холокауст, јер тако добијате признање, одштету. Ми то зовемо чежњом за холокаустом. Земље попут Литваније, Летоније, Естоније, чији су припадници учествовали у масовним злочинима, имају избор да буду представљени као нација убица или нација жртава. Јасно је да желе да буду жртве“, објашњава Зуроф.
Зашто Израел не реагује?
„Израел не реагује из политичких разлога. Политика Израела је да, уколико се земље не баве Палестином, могу да раде шта хоће са историјским питањима јер су она у другом плану.
„Израел има велики проблем да добије подршку на међународним форумима и зато је више него обазрив. Да ли би требало да се Израел изјасни? Да, требало би, али постоје политички разлози због којих се не изјашњава. Сматрам да би упркос томе требало да се огласи.“
Израелски историчар америчког порекла који је заслужан за извођење пред суд многих бивших нациста, међу којима и Динка Шакића, команданта концентрационог логора Јасеновац и усташког злочинца, каже да у Хрватској ситуација није црно-бела.
„Проблем је што је то земља у којој је значајан део популације носталгичан за усташком прошлошћу. Пример је и то што је Томсон дуго један од најпопуларнијих певача у Хрватској. Он је расиста, подржава усташе, пева ужасне песме о убијању Срба, о убијању Стјепана Месића. То значи да нешто није у реду. Али то не значи да су сви Хрвати фашисти, да су сви Хрвати усташе. Многи у Хрватској су се противили фашизму и мрзе све то. Стјепан Месић је радио против тога док је био председник. Али када садашњи председник одлази у Блајбург шта да кажем? То је невероватно“, сматра овај добар познавалац Балкана.
Ефраим Зуроф у Београду разговара са државним врхом о пројекту изградње меморијалног центра холокауста „Старо сајмиште“.
