Медији наводе да је он одмах на почетку суђења признао да је знао за гасне коморе и замолио за опроштај.
„Молим за опроштај. О питању формално-правне кривице морате ви одлучити“, рекао је овај старац у априлу, првог дана суђења за који се каже да би могао бити последњи велики судски процес немачког правосуђа у вези са логором Аушвиц.
Гренинг је, како преносе медији, показао кајање на овом суђењу.
Он је годинама живео у једном селу у близини Линебурга и терети се да је као подвођа у Хитлеровој личној гарди, чији су чланови између осталог надгледали затворенике у логорима, одговоран за пружање помоћи у у 300.000 убистава.
Гренинг се помиње у медијима као „књиговођа“ Аушвица, пошто је, између осталог, како се каже, у овом логору био задужен да се пртљаг логораша стави на сигурно и претражи да ли има новца и вредности.
Банкарски чиновник Гренинг је, према оптужници, бројао новац логораша осуђених на смрт, водио књиге о томе и тачне податке слао у берлинску централу Хитлерових злогласних СС јединица.
Гренингу је било познато да су у Аушвицу убијани они заробљеници који нису били радно способни, па је зато, како га терети оптужница, нацистичком режиму обезбеђивао привредну добит и подржавао систематско уништење логораша.
Оптужница против Гренинга ограничена је на такозвану „мађарску акцију“ у лето 1944. године, при којој је најмање 300.000 људи убијено, преносе медији.
Процес против Гренинга има и своју посебну тежину, пошто постоји и велики број такозваних грађанских (конексних) тужби преживелих логораша и њихових породица.
„Дуго времена нисам се усуђивала да се сећам“, рекла је 87-годишња Хеди Бом из Торонта, преживела логорашица и једна од 67 особа које су у овом процесу подигле грађанску тужбу против оптуженог.
„Овде се не ради о освети“, нагласила је та старица.
Указујући да је казна за Гренинга секундарна ствар, Бомова је на почетку суђења рекла да је за њу, међутим, одлучујуће то што ће се процес против овог СС-овца уопште одржати.
