Десет и по месеци након подношења иницијативе Игора Јурића, оца настрадале Тијане Јурић, Скупштина Србије усвојила је „Тијанин закон“ који представља измену члана 72. постојећег Закона о полицији.
Породица Тијане Јурић коју је подржао велики број људи, изборила се за брже реаговање полиције у случајевима нестанка или отмице.
„Задовољан сам, јер знам да је могло да буде и другачије. Могао сам да се повучем после онога што се десило мојој Тијани и да не размишљам да ли све оно што је наша породица преживела, може да се понови. Мислим да бих поново доживео Тијанину трагедију кад би се ситуација поновила. Сада бар знам да ће полиција учинити много више да спаси сваки живот, јер је закон јаснији. Данас је створен правни основ да полиција реагује одмах по пријави нестанка и то има смисла, јер је пракса показала да највећи број несталих буде пронађен у првих неколико сати након нестанка“, рекао је Игор Јурић непосредно након што су посланици изгласали „Тијанин закон“.
Он је подсетио да је предлог за подношење „Тијаниног закона“ настао 7. августа прошле године.
„Био сам шокиран спорошћу рада органа у случајевима нестанка лица. Осећао сам одговорност да нешто променим. Позвао сам Милинка Исаковића и професоре Правног факултета у Београду Владимира Вулетића, Горана Илића и адвоката Зорана Јаковљевића, замолио их да помогну, што су они и урадили, уз напомену да ту има много сегмената да се уреди, не само овај члан закона, већ да цео закон треба да се уреди као посебан закон… Учествовао је и још један професор, али он не жели да му се спомиње име и овом приликом се свима од свег срца захваљујем“. каже Игор Јурић.
Најважнија ставка усвојених измена гласи да „потрага за несталим лицем почиње у року не дужем од једног сата и траје док се лице не пронађе“. Пре измена тај рок је био најчешће од 24 до 48, а у неким и 72 часа.
У писању измена постојећег Закона о полицији учествовали су правници и професори Правног факултета у Београду и познати српски адвокат Зоран Јаковљевић.
„Неизмерно сам захвалан свима који су месецима писали поруке ’Зашто Тијанин закон није усвојен‘, а њих је много. Они су ујединили једну жељу за већом безбедношћу. Њихова подршка ми је дала снагу да истрајем до краја“, каже Игор Јурић.
Он напомиње и да је ово само мали помак, те да „безбедност треба да буде регулисана не једним чланом, него целим, посебним законом“.
На крају, Игор Јурић каже да је „Тијанина смрт добила смисао у случају спасавања мале Маше из руку отмичара“.
„Сигуран сам да после трагедије која је задесила моју породицу, бар када су нестанци деце у Србији у питању, више ништа неће бити исто“, закључује Игор Јурић.
