„Нуландовање“ Раде

Измене у основном правном акту Украјине које је предложио шеф државе Петро Порошенко требало би, како он објашњава, да допринесу децентрализацији Украјине. 

Опозициони посланици, међутим, сматрају да чак и спомињање посебног облика самоуправе у Уставу Украјине представља корак ка легализацији самопроглашених ДНР и ЛНР. 

Порошенко је покушао да их увери да у предложеним изменама нема ни речи о посебном статусу Донбаса, као и да ће Украјина остати јединствена држава. Пошто његово објашњење није било довољно уверљиво, у помоћ му је притекла америчка политичарка.

Викторија Нуланд је у Кијев допутовала како би украјинским посланицима указала на „судбоносну важност процеса уставне реформе“. Уочи гласања састала се с низом украјинских парламентараца, убеђујући их да гласају за предложени нацрт.

Украјинском председнику најтеже је било да посланике увери да Запад не врши баш никакав притисак на Кијев.

„На Украјину, на украјинску власт и на мене као украјинског председника, нико не врши и не може да врши притисак“, рекао је Порошенко, а потом је додао: „Да, наши амерички и европски партнери показују потпуно оправдану заинтересованост за успех уставног процеса. Али, одлучујемо ми — украјински председник и Врховна рада“. 

Порошенко је затим, ипак, упозорио посланике да ће Украјина, уколико не усвоји измене Устава, остати без подршке међународних партнера.

„Разумем да је тешко гласати за овакав закон. Верујте, није једноставно ни потписивати. Али ми као политичари, као државни делатници, дужни смо то да учинимо за Украјину“, саосећајно је констатовао Порошенко.

Пошто Уставни суд Украјине објави своје закључке о нацрту, украјински парламент може да гласа за уношење предложених измена у основни правни акт земље.

Председник украјинског парламента Владимир Гројсман очекује да ће се Уставни суд огласити крајем августа, тако да би, теоретски, гласање о предложеним изменама и њихово уношење у основни правни акт земље могло да буде завршено током јесени. Неизвесно је, међутим, хоће ли заговорници измена Устава успети да прикупе неопходних 300 гласова. Томе у прилог свакако не иде чињеница да је за упућивање нацрта Уставном суду гласало само 288 посланика. 
У сваком случају, Викторија Нуланд је отишла с осмехом на лицу јер је учињен значајан корак ка „испуњењу одредби Минског споразума“. 

„То ће бити одговор на било какве примедбе у вези са поштовањем Минског споразума, било да је реч о примедбама Доњецка и Луганска, било Москве. Сада Кијев може да каже: наше обавезе су испуњене, остало је на вама“, посаветовала је Нуландова посланике.

Представници ДНР и ЛНР који учествују у минском процесу, међутим, сматрају да „Украјина једноставно саботира и формализује мински процес“. Сличан став имају и руски политичари. „Нуландова је пожурила. Измене Порошенка у нацрту Устава су далеко од Минског споразума, а ближе сновима самог Порошенка“, написао је на свом твитер налогу председник комитета Државне думе за међународне послове Алексеј Пушков.

Политички аналитичар Ростислав Ишченко за Спутњик каже да чак и украјински посланици признају да није реч о децентрализацији, него о јачању Порошенкове владавине.

„Што се тиче посебног статуса за Донбас, усвојени амандмани се односе на такозване ’прелазне одредбе‘ Устава које би могле да буду укинуте за неколико година. Порошенко каже да је испунио своје обавезе, али му нико не верује. САД му помажу да маневрише и да ствара привид имплементације споразума из Минска. Реално, нисмо ни корак ближе реализацији тог споразума“, објашњава Ишченко.

Према предложеним изменама, статус Донбаса се одређује посебним законом. Рејони које не контролише Кијев могу да добију специјални статус тек након локалних избора у складу са украјинским законима и под контролом међународних посматрача. Услов за изборе је укидање свих паравојних формација и уклањање војне технике.

Посебна самоуправа била би увођена постепено, у року од три године од дана ступања на снагу овог закона.