Споразумом Грчке и земаља еврозоне Влада у Атини обавезала се да ће основати Фонд за приватизацију, како би продајом државних некретнина обезбидила 50 милијарди евра намењених рефинансирању банака, отплати државног дуга и инвестиционим пројектима.
Иако списак некретнина намењених продаји још није званично утврђен и очекује се да ће бити део будућих преговора Атине и поверилаца о трећем пакету помоћи вредном више од 80 милијарди евра, немачки медији предлажу Грцима списак потенцијалних некретнина за продају, који укључује плаже, марине, стадионе, аеродроме и луке Пиреј и Солун.
Владимир Круљ, саветник министра за европске интеграције и ванредни професор факултета у Лувену за Спутњик каже да је далеко важније питање како ће се Фонд за приватизацију креирати и како ће функционисати, него лицитирање на тему шта ће бити понуђено на продају. Наш саговорник објашњава да је неопходно да Грци установе систем који би могао тачно да мери максималну цену по којој ће државне некретнине бити продаване, како би се новац намењен Фонду прикупио на рационалан начин.
„Ако грчка Влада буде оптерећена тиме да што пре дође до циља од 50 милијарди, може да се деси да прода нешто што вреди, на пример 60 или 90 милијарди. Практично, на тај начин даје више него што би требало, а не треба заборавити ни да је овај Фонд мали, имајући у виду целокупан грчки дуг и обавезе које настају“, каже Круљ.
Такође, посебно се мора водити рачуна о томе шта се продаје и по ком редоследу. Најлакше је продати оно што је најатрактивније и то је проблем, истиче наш саговорник.
„Продајом најјатрактивније имовине губи се оно што је највећи потенцијал за раст грчке економије и лишава могућности за развој који представља кључни део успеха, не само трећег пакета помоћи, већ одрживости грчке економије у будућности. Брза продаја онога што највише вреди сасвим сигурно нећете допринети економском просперитету земље“, истиче Круљ.
Он додаје да би, са друге стране, имовина за коју се претпоставља да би могла да уђе у процес приватизације, као што су луке Пиреј и Солун, а за које већ постоје интересенти, могле да у инфрастуктурном смислу допринесу опоравку Грчке.
Професор Круљ сматра да је изузетно важно и транспарентно управљање Фондом и да систем обрачуна мора бити онај који признају рачуноводствени стандарди, што до сада није био случај.
„Грци су приказивали резултате који су често били другачији од онога што је представљала конкретна ситуација на тржишту, па није чудо да добар део њихових проблема долази баш из тог мањка транспаретности“, упозорава наш саговорник.
Круљ сматра да је изузетно важно коме ће имовина бити продата, јер продаја купцима са лошом репутацијом би могла да навуче таман облак над читав процес, а то је у овом тренутку најмање потребно не само Грчкој, већ ни онима који са њима преговарају о пакету помоћи.
