Покушај Приштине да са осталим уставним амандманима прогура и амандман о формирању војске Косова изазива нову дестабилизацију региона, тврде саговорници Спутњика.
Посланици листе „Српска“ у косовском парламенту успели су јуче да осујете покушај косовске Владе да у Скупштину Косова пошаље предлог уставних амандмана, који би омогућили оснивање војске Косова.
Међутим, према речима Александра Јаблановића, председника листе „Српска“, сама намера о формирању нових оружаних снага у региону је опасна посебно, како наводи, што срж те оружане формације чине људи чија је прошлост спорна (бивши припадници ОВК прим. аут.).
Он све спекулације о томе да постоји договор да уколико се формира ЗСО, „Српска“ прећутно да сагласност за формирање војске Косова одбија, уз подсећање да је ЗСО преузета обавеза Приштине.
„Формирање војске Косова је озбиљан безбедносни ризик и претња за простор Балкана, посебно уколико се та структура формира без пристанка релевантних чинилаца у региону, а ја мислим да је Србија један од тих фактора. Српска листа ће по овом питању следити политику коју буде креирала Влада Србије“, истиче Јаблановић.
Он напомиње да листа „Српска“ ни по једној тачки о овој теми, ни у једном тренутку није имала разговоре са коалиционим партнерима из ДПК и ДСК, као и да је сам чин увођења ове ставке у дневни ред био изненађење.
Јаблановић додаје и да став „Српске“ да не подржи овај предлог није изненадио њихове коалиционе партнере, и да је зато та тачка и склоњена са дневног реда.
Душан Пророковић из Центра за стратешке алтернативе каже да је из бриселских споразума схватио да је формирање војске Косова питање које је одложено до даљњег, а не и да га неће бити.
„То што Албанци убрзавају тај процес значи да је позиција Србије слаба и да је изашла са лошом преговарачком платформом, због чега је условљена са више страна. Брисел нас условљава отварањем поглавља, Албанци низом других ствари, као што је војска Косова… Тако да мислим да смо данас много даље од решења него што смо били пре две године“, каже Пророковић.
Он подсећа да је по Ахтисаријевом плану, на који се ослања Устав Косова, предвиђено да је за доношења таквих одлука потребна квалификована већина.
„Ипак, без обзира на та правно-формална ограничења, доношење таквих одлука као што је формирање војске Косова довело би до регионалне дестабилизације и усложњавања постојећих прилика“, уверен је Пророковић.
Иначе, Министарство за Безбедносне снаге Косова (БСК) израдило је Нацрт закона о трансформацији БСК у Оружане снаге Косова још у фебруару ове године, када га је и проследило косовској Влади. Министар БСК је тада истакао да је циљ да будућа војска Косова буде чланица НАТО-а.
Према том плану, војска Косова би требало да броји око 5.000 људи, а није искључено да има и тенковску јединицу. Косовске безбедносне снаге су формиране 2009. године и тада су имале у свом саставу око 2.500 припадника. Од 2010. године, њихов резервни састав броји приближно 800 људи. До сада је њихов основни задатак био помагање становништву у случају елементарних непогода, другим речима, имали су улогу цивилне заштите. Опремљени су лаким пешадијским оружјем НАТО производње и оклопним аутомобилима, које им је поклонила Турска. Обуку косовских безбедносних снага од формирања води НАТО.
