На годишњицу трагедије у Ослу се отвара информативни центар и специјална изложба, на којој се приказују документи, докази истраге, чак и олупине аутомобила којим је терориста стигао на место злочина. Због тога рођаци жртава сматрају да би неко могао да протумачи отварање центра као својеврсни „омаж“ или „спомен“ Брејвику.
Јон Кристијан Ељден, бивши адвокат 115 породица погинулих, каже да је то заправо „Брејвиков музеј“.
„Они који су преживели терористички напад и који и сада раде у владином кварту пролазиће поред овог ’музеја‘ па ће се увек сећати тог ужасног дана“, каже Ељден.
Тур Естрбе, који је изгубио супругу за време експлозије, каже за норвешку телевизију НРК да је Брејвик добио сопствену „кућу славних“.
Норвешки терориста има трособну затворску ћелију (спаваћу и радну собу, као и теретану) и омогућен му је излаз у двориште. Ипак, Брејвик се неколико пута жалио на услове у затвору.
Наиме, он је затражио од руководства играчку конзолу „Плејстејшн 3“ уместо застареле „Плејстејшн 2“, нови рачунар и новчано издржавање у износу 100 евра недељно уместо 50. Брејвик је такође незадовољан што руководство затвора неће платити његове уџбенике.
Пре неколико дана је норвешки екстремиста уписао политикологију на универзитету у Ослу.
Брејвик је 22. јула 2011. године активирао бомбу поред владине зграде у Ослу а након тога је убио 77 учесника кампа за омладину на острву Утоја. Током суђења Брејвик је објаснио да се на тај начин супротставио „муслиманској експанзији“ у Норвешкој.
Следбеници у Шведској
У међувремену, шведска полиција је крајем прошле недеље ухапсила двојицу грађана те земље јер су код куће једног од њих полицајци пронашли 50 килограма динамита, док је у помоћној кући и скровиштима пронађено још око 550 килограма.
Тридесетогодишњи Швеђанин је имао код куће Хитлерове портрете и пропагандни материјал у којем се велича нацизам.
Медији су пренели изјаву пријатеља једног од ухапшених: „Неколико пута је рекао да би могао да постане ’више кул од Брејвика‘, ако буде желео“.
