Тај захтев уследио је након истраге инспектора Стејт департмента и америчких обавештајних агенција који су 29. јуна саопштили да је у мејловима Хилари Клинтон било на стотине потенцијално поверљивих информација, пише „Њујорк тајмс“.
Неименовани извор је рекао за „Њујорк тајмс“ да Министарство правде није одлучило да ли ће отворити истрагу.
С друге стране, Хилари Клинтон тврди да преко приватног мејла није слала поверљиве информације, мада га је користила за посао, а да јој политички непријатељи намештају читав случај, како би угрозили њену кандидатуру за председника САД, пренео је АФП.
О електронској пошти Хилари Клинтон круже контроверзе од када је у марту признала да је за све користила приватну мејл адресу док је била министарка спољних послова САД од 2009. до 2013. године.
Републиканци тврде да је Клинтонова, која је сад фаворит за председничког кандидата демократа на изборима 2016. године, користила приватну мејл адресу да нико не би имао увид у њену преписку.
Али она, међутим, каже да је од краја 2014. године послала 55.000 одштампаних страница са око 30.000 мејлова званичницима који ће их архивирати и омогућити да их јавност види, као што налаже закон.
По одлуци федералног судије, Стејт департмент је објавио почетком јула скоро 2.000 мејлова Хилари Клинтон написаних у периоду док је била америчка државна секретарка.
Велики број мејлова, углавном из 2009. године, објављен је на веб-сајту Стејт департментовог Акта о слободи информисања.
Нешто више од 3.000 страница садрже распореде задужења, преписке са колегама и саветником Сиднијем Блументалом, као и мејлове о Кини и Либији.
Остатак мејлова Хилари је окарактерисала као личне и они су избрисани са њеног приватног сервера, рекли су она и њени адвокати.
Стејт департмент је најавио да намерава да објави читаву архиву након што буде прочишћена од поверљивих информација.
Клинтонова је објаснила да је користила приватну мејл адресу зато што је тако било практичније, а не да било шта сакрије.
До сада је објављено седам одсто њене електронске поште. Половина мејлова ће бити објављена до 31. октобра, а читава архива до 20. јануара.
