Спорт Србији у последње време доноси пуно радости, посебно на плану афирмације државе. Значи ли то да изрека да су спортисти најбољи амбасадори наше земље није фраза?
— Апсолутно није фраза. Сведоци смо изузетно успешног периода спорта у Србији. Имамо стварно изузетне резултате у спорту, чак и у оним спортовима где до сада нисмо имали прилику да будемо препознати на светском нивоу. Оно што се много не зна, јер сви причају о нашим кошаркашима, фудбалерима, ватерполистима, атлетичарима, теквондистима, не зна се о оним „малим спортовима“, у којима такође постижемо сјајне резултате. Наши куглаши су светски прваци, наше девојке у солц болу по први пут у историји Србије, Србије и Црне Горе и Југославије одлазе на светско првенство. То су велики резултати, као такви они представљају Србију на најбољи могући начин.
Да ли сте за време од када сте на функцији министра задовољни оним што је у области спорта, у свим његовим сегментима, урађено?
— Као бивши спортиста увек тежим ка вишем. Не могу рећи да сам задовољан у свим сегментима и свим сферама, јер би то било незахвално. Моја бивша професија ми то не дозвољава. Има много тога да се уради и може много тога да се уради и простор за напредак је огроман. Мислим да се види напредак у последњих неколико година, види се да смо на тешком путу, да смо изабрали тежи пут и да сада не смемо одустати. Налазимо се на пола пута, сада је најгоре, спорт је за то најбољи показатељ, када уложите труд и енергију, не одустајете на пола пута од свега онога што сте наумили и циљева које сте поставили.
У јуну је завршен процес јавне расправе о Нацрту закона о спорту. Какви су ваши утисци? Да ли је било креативних сугестија? Који су следећи кораци?
— Тежио сам да присуствујем свим јавним расправама, и не само да присуствујем већ и да их водим и да конструктивно улазим у дијалог са свима. Даљи кораци су да се усаглашен Нацрт закона шаље на мишљење свим министарствима, а након тога Влади на усвајање. После тога више није у нашој моћи већ у надлежности Скупштине Републике Србије. И очекујемо да ће усвајање Нацрта закона о спорту или Новог закона о спорту бити крајем септембра и почетком октобра.
Ви сте и министар омладине. Шта је на том плану урађено, а шта се све планира?
— Јако смо поносни на донету стратегију о младима за период од наредних десет година, која је усвојена у фебруару ове године. Када причамо о омладини, мислим да је то најосетљивије питање, однос свих омладинских организација тог невладиног цивилног сектора са Владом Србије и са овим министарством. Управо се налазимо у процесу израде измена и допуна закона о младима, очекујемо усвајање до краја године у Скупштини Републике Србије. У процесу смо спровођења конкурса по критеријуму националне стратегије за младе и оно што смо ове године покренули јесте управо најболнија тачка целокупног света, па и Србије, а то је стопа незапослености, незапосленост младих или повећање запошљивости младих. Кренули смо у пројекат разговора са већином наших најорганизованијих и најбољих приватних компанија. Желимо да чујемо од стране приватника које су то предности или мане када је реч о запошљавању младих људи, људи који завршавају школе. Желимо да помогнемо младим људима да лакше дођу до посла и да не гледају да своје индексе, своје књижице мењају са пасошима да оду из земље, већ да их задржимо у Србији, да размишљају како да своје животе, своје породице заснивају у својој земљи.
Како се данас афирмише спорт у школама и на факултетима? Шта се на том плану предузима и остварује?
— Оно што покушавамо свих ових година уназад јесте да омогућимо свим грађанима да спорт буде доступан, да не буде привилегија. Један од начина јесте и кроз ваннаставне активности у самим школама где имамо пројекат „Спорт у школе“, где с једне стране дајемо могућност деци у изборном предмету у ваннаставним активностима, након часова да се баве два пута недељом физичком културом, апсолутно бесплатно, с друге стране да запошљавамо ДИФ-овце који су на бироу рада, и самим тим да смањујемо стопу незапослености. Данас када деца све више времена проводе у кућама, затворена пред компјутерима, лап-топовима, телефонима, када им је главна преокупација управо такав вид забаве, жеља нам јесте да мотивишемо, да омогућимо да спорт буде приступачан свуда. Да кроз изградњу спортске инфраструктуре дамо могућност избора. Најгоре је када млад човек не може да бира.
Приватизација у спорту или приватизација спорта? Докле се ту стигло у односу на дата обећања?
— Као и када се говори о насиљу у спорту, када је реч о приватизацији у спорту прва адреса јесте Министарство омладине и спорта. Међутим, то није адекватна адреса и ово Министарство има за задатак да заштити спорт од нежељених и негативних утицаја које приватизација може да има у самом спорту. Толико пута смо до сада причали о датумима да је сулудо поново рећи где се налазимо. Један вид глобалне професионализације у српском спорту је неопходан, нешто што морамо да завршимо у наредне две године јер нас и ФИФА и УЕФА обавезује када је реч о фудбалу. Пошто су главни проблем фудбалски клубови то ће се одразити и на остале спортове. Наш задатак је да кроз стечена искуства у другим земљама заштитимо интерес спорта. Спорт не сме да стане када уђемо у процес приватизације јер је жив организам и мора да настави да се такмичи. Морамо да обезбедимо услове да спорт не осети ни у једном тренутку процес професионализације и приватизације. Спортиста мора да размишља само о свом усавршавању, тренирању, да постиже што боље резултате, а не о овим негативним или споредним ефектима који прате спорт. До сада није спроведена ниједна приватизација, нит је покренут процес приватизације у овом периоду. И због комплексности ситуације мора да нађе своје посебно место где ће носилац целог пројекта или процеса бити Министарство привреде које је надлежно за све процесе приватизације па и у самом спорту. Не скидам одговорност, већ итекако желим активно да учествујем и тражио сам што активније да учествујем у тој радној групи управо да бих заштитио спорт.
Борба против насиља у спорту није у директној надлежности Министарства на чијем сте челу, али вам је вероватно веома стало да се то питање што пре реши и да се хулиганизам из спорта сасвим искорени?
— Циљ овог министарства јесте да искорени све негативне ефекте у спорту. Један од тих ефеката јесте недолично понашање на спортским манифестацијама. Србија јесте једна од малог броја земаља у свету која има Закон о недоличном понашању, која има и Национални савет где председава и сам премијер. По свим статистикама проценат недоличног понашања опада и имамо смањење хулиганизма на спортским приредбама када гледамо у последњих 10 година, али то није довољно и даље се дешава. Кроз Нацрт закона о спорту где управо се бавимо и тим питањем и желимо да санкционишемо оне које ми можемо као министарство омладине и спорта, то су организатори спортских приредби. Желимо да скренемо пажњу онима којима можемо, али првенствено када причамо о недоличном понашању не желимо репресивно да делујемо, управо желимо да делујемо кроз едукацију, управо да спречимо да до тога дође. Тако да по први пут Министарство дубље улази у сам проблем и у решавање тог проблема да дајемо нека конкретна решења за саму проблематику.
Неизбежна тема — МОК и Косово. Међународни Олимпијски комитет је пре неколико месеци донео одлуку о признавању Олимпијског комитета Косова, на основу које ће спортисти Косова наступити на летњим Олимпијским играма у Рију 2016. године, иако се наша држава са тиме не слаже. Да ли је то дефинитивна и необорива одлука?
— Апсолутно је дефинитивна и необорива јер је такозвана држава Косово већ учествовала на Европским играма у Азербејџану у Бакуу. То је апсолутно неприхватљиво за Србију јер се ради о територији која је у саставном делу наше државе и јако нас је то погодило. Али спорт је увек био могућност, терен, одличан механизам да се спроведу неке политичке идеје појединаца. Жао ми је што је то у овом конкретном случају урађено јер је мешање политике у спорт против свих начела спорта. Искрено не знам како ће се сада у неким наредним случајевима одбранити спорт од уплива политике. У конкретном случају МОК је дозволио да политика креира нека дешавања и будућност светског спорта. Ми смо имали разговоре са Министарством спољних послова и са Канцеларијом за КиМ где смо у разговору донели препоруку како савези да се понашају у наредном периоду и шта је то што може да некако задовољи интерес Србије када дође до тренутка да Косово учествује на неким спортским такмичењима. Лично као спортиста и као министар сам, мало је рећи, згрожен, и јако ми је жао што је по ко зна који пут, а у овом конкретном случају на глобалном међународном нивоу, тако једну огромну ствар политика успела да спроведе и да испромовише кроз спорт.
Постоје ли планови, програми, пројекти у сарадњи између Министарства на чијем сте челу са Министарством спорта Русије? Чини се да на том пољу има доста простора за договор?
— Ми имамо потписан споразум са Руском Федерацијом који је на снази. Али он је уопштен и обухвата више министарстава. Када причамо о конкретној ствари где видимо могућност Србије, управо пошто смо у свету препознати по спорту, наравно по броју освојених медаља и по резултатима које имају не можемо се ни мерити са Русијом, али можемо понудити наше знање у неким спортовима које имамо и које смо доказали на европском и светском нивоу. И желимо управо кроз развијање спортског туризма у Србији да приволимо велики број руских спортиста да дођу у Србију и да се припремају. Већ смо обавили разговоре са појединим клубовима у Русији, са појединим организацијама, регионима у Русији који су расположени да велики број спортиста, посебно у зимском периоду пошаљу у Србију на припреме. Да српски спортски тренери уче од руских и обрнуто. Када је реч о младима, много је већа заинтересованост руске стране да споразум буде много конкретнији када је реч о размени искустава двеју култура, о учењу језика, о зближавању двеју нација или двеју држава и мислим да велики напредак и помак можемо направити управо у томе.
Шта очекујете од наших спортиста на летњим Олимпијским играма у Рију наредне године?
— Очекујем да оборимо рекорд и по броју спортиста и по броју освојених медаља који је био у Лондону. Сваких Олимпијских игара се помера та бројка. Исто се надам да ће Рио бити рекордан. Наши спортисти 2014. и 2015. праве невероватне резултате, али круна сваког спортисте јесу Олимпијске игре и врло добро знају да све ово што су радили наравно остаје запамћено. Спорт је нешто што може да уједини нацију, што је показује и онолики број људи који излазе на улице широм Србије, да поздраве успехе, а за спортисте знам да су им Олимпијске игре најбитније и да би све медаље мењали за ту олимпијску, и желим им пуно среће у томе, а ја мислим да ћемо оборити рекорд па чак и више од тога.
