Бивши директор Националне комисије за развој и реформе Лу Тенана у децембру 2014. године кажњен је доживотном робијом. Он је објаснио да је узимао мито јер се плашио за своју будућност и бојао се да остане без средстава за живот у старости.
За друге корупционаше узимање мита је било срамотно. Бивши градоначелник града Менганга рекао је да би неузимање мита „изгледало некако ненормално“. Исто тако би, према речима бившег чиновника, изгледало и одбијање нечијих „добрих намера“.
„То би било лоше за моју каријеру. Напредак у служби сигурно ми не би био лак“, пожалио се он.
Бивши заменик шефа Тунања Танг Синшен, који служи 12-годишњу казну затвора због корупције, рекао је да „новац није био главни мотив“.
„То је уобичајено понашање: узимати поклоне и новац ако ти их нуде“, уверен је он. Још један корупционаш је рекао да је узео мито од 2 милиона јуана (322 хиљаде долара).
Неки чиновници су смислили нестандардна оправдања. Бивши заменик гувернера провинције Шандунг каже да је 5,6 милиона јуана који су нестали из буџета једноставно склонио како би сачувао државни новац. Учитељица Сјуи Цзин, одговорна за изградњу компјутерског центра на једном од пекиншких универзитета, присвојила је 9 милиона јуана. Трећину суме је потрошила на школовање кћерке у иностранству. Жена уверава да то није била корупција, већ да је улагала у надоградњу талента своје кћерке за добробит државе.
