Аустријски економисти су проценили да би санкције које је ЕУ увела Русији и узвратне мере Москве могле да коштају Европу око 100 милијарди евра и више од два милиона радних места.
Руска привреда је, с друге стране, доживела одређене губитке, рекао је руски министар пољопривреде Александар Ткачев, али је руска пољопривреда под утицајем санкција готово процветала и у великој мери је успела да својим производима замени увозне производе из Европе.
Данас, према статистици, Русија потпуно обезбеђује потребе свог становништва за житом, уљем и шећером. Житом и уљем она обезбеђује још 50 милиона људи у иностранству. Производња меса и месних прерађевина је у периоду од јануара до априла порасла за 13,5 одсто у односу на исти период прошле године и износи 680 хиљада тона. Настављен је тренд раста у производњи воћа и поврћа, стоке и живине за клање, сира и млечних производа, јаја, рибе…
Ембарго је претворио Русију и у једног од највећих произвођача маргарина у свету. РФ је са прошлогодишњом производњом од рекордних 933 хиљада тона заузела друго место у свету, а предвиђа се да ће у 2015. премашити количине од 1.000 тона.
Руска влада је најавила да ће у наредној деценији, упркос санкцијама ЕУ, Русија постати самоодржива по питању прехрамбених производа, и да уопште неће морати да их увози од 2025. године.
Иако је у великој мери северна земља, Русија има плодне земље напретек: чак 55 одсто од укупне површине у свету најплодније земље — црнице, налази се у РФ.
Зато би засејане површине могле врло брзо да се увеличају, јер Русија данас има око 41 милион хектара земље у запуштеном стању, које су такве остале још распада СССР-а. Поређења ради, то је површина једнака површини ораница у Канади или дупло већа него у Француској. Уз то, држава подстиче и помаже развој села и пољопривреду, па експерти предвиђају да прави процват руске пољопривреде тек следи.
Други важан ресурс је — радна снага. Према неким ранијим проценама, у Русији има 1,6 милиона људи са високим образовањем у области пољопривреде. То је два пута више него у Сједињеним Америчким Државама. Број запослених у руској пољопривреди је око 6,3 милиона људи, што је три пута више него у САД.
Између осталог, више од четвртине становништва Русије живи у сеоској средини, што је око 38 милиона људи.
Русија је друго по величини тржиште за европску храну и пиће. Губитак тако огромног тржишта велики је удар за европске произвођаче. По неким проценама, само Москва дневно троши 37.000 тона хране. Верује се да су европски фармери због ембарга изгубили око 10 милиона евра. Зато они протестују незадовољни ниским ценама месних и млечних производа, захтевајући од својих влада да предузму мере и постигну договор са Русијом о укидању ембарга, док руски пољопривредници траже да се ембарго продужи на што дужи рок.
Упркос ембаргу, роба из ЕУ је минулих месеци специјалним каналима стизала у Русију. Европа је користила „треће земље“ како би своју робу ипак пласирала на руско тржиштe. Тако су, на пример, пољске јабуке препакиване у Србији и слане у Русију, а на сличан начин је и „белоруски“ лосос завршио на руском тржишту.
Пооштравање царинске контроле само је делом спречило да роба илегално прелази преко руске границе. Зато се руска влада одлучила на драстичније мере.
Руски председник Владимир Путин је подржао предлог министра пољопривреде и наложио је граничарима да униште пољопривредне производе под руским ембаргом, заплењене на граници, уместо да их врате у земље порекла као до сада.
Руски премијер Дмитриј Медведев је казао да су за годину дана, од када је Русија увела контрасанкције, цене прехрамбених производа скочиле, али да је то дало импулс за развој домаће пољопривреде.
Ако се упореде цене у периоду од јануара до априла ове године с истим периодом прошле године, храна је у просеку поскупела 23 одсто.
Месо је поскупело 23 одсто, млеко и млечни производи за 15 одсто, риба 31 одсто, поврће 35 одсто.
Упркос томе, истраживања показују да већина Руса, чак 87 одсто њих, подржава продужење ембарга на увоз производа из ЕУ, САД, Аустралије, Канаде и Норвешке.
Према резултатима првог квартала 2015. године увоз прехрамбених производа у Русију опао је за 41,9 одсто у односу на исти период прошле године. Изражено у новцу, реч је о суми од 5,9 милијарди долара, саопштио је Ростат.
У истом периоду, извоз српских производа у Русију опао је за 30 одсто. Према речима српског министра економије Жељка Сертића то је везано пре свега са прошлогодишњом девалвацијом рубље.
Осим руских произвођача, добитници у „рату санкцијама“ су Кина и земље Латинске Америке које су почеле да заузимају упражњена места европске робе на руском тржишту.
