Док се Срби спремају за помен, Хрвати се спремају за славље. Што је ближи 5. август, дан када ће Хрвати славити 20 година од акције „Олуја“, а Срби обележавати Дан жалости у знак сећања на протеривање 250.000 Срба, чини се да су и тензије у Хрватској веће.
Да је тако упозорава и Милорад Пуповац, председник Српског националног већа, који тврди да су поруке нетолеранције све видљивије и гласније у Хрватској, не само према Србима већ према свим мањинама.
„Посебно се у томе истиче антићирилична кампања и величање ’Олује‘“, изјавио је Пуповац.
Срби и Хрвати ни 20 година после рата нису решили међусобна питања, а долазак Колинде Грабaр Китаровић на чело државе и улазак Хрватске у Европску унију преосталим Србима нису нимало олакшали живот. Напротив, чини се да је њихова мука још већа, јер хрватска председница отворено велича оне који су Србима нанели највеће зло, док Европска унија, она од које су Срби очекивали да ће им помоћи да остваре своја права, упорно ћути. У том мимоходу, питање је коме Срби из Хрватске да се обрате? Србији као матичној земљи или ЕУ?
Слободан Узелац, бивши и до сада једини потпредседник хрватске Владе из редова Срба, за Спутњик каже да је хрватска Влада, док је он био њен члан, радила много више за све мањине, па и Србе, него што то ради сада.
„Реч је о неверодостојности, и сва је прилика да је то било ’држи буре воду док мајстори оду‘, односно, док не уђу у Европску унију, јер то тако морамо. То је видљиво на сваком кораку и јачању деснице и испољавању нетрпељивости према свим мањинама, не само према Србима. Нити живимо, нити треба да живимо у времену у коме положај мањина треба да зависи од њене матичне државе. Поготову ако обе државе претендују ка ЕУ. И када би Србија била у бољем положају, и економском и политичком, не мислим да би она требало посебно да штити Србе у Хрватској, јер је то посао сваке државе саме за себе“, каже он.
Бивши потпредседник Владе Хрватске, притом, напомиње да то не значи да матичне државе не треба да брину о својим мањинама, али понавља да је одговорност на држави у којима те мањине живе.
„Заштита мањина је у интересу државе у којој живе припадници те мањине и свако пребацивање одговорности на матичну земљу је корак уназад, а не унапред“, сматра је Узелац.
Он верује да ни Европска унија нема много „воље“ да штити интересе Срба из Хрватске, што је, по њему, један разлог више за стварање тензија и нетрпељивост према Србима.
„Ми смо јако, јако важни Европској унији! Немојте, молим вас! Цео овај регион је за ЕУ, нажалост, мало важан“, каже Узелац.
Хрватски политиколог Давор Ђенеро, међутим, верује да нема толико тензије међу самим народима и инсистира на томе да се утисак о антисрпској клими у Хрватској ствара као последица лоше економске ситуације која погодује национализму. Томе у прилог иде и неизвесност због могућих политичких промена, али и то што се, како тврди, „највећа српска странка везала за актуелну Владу“.
„На тај начин је нарушен интерес српске заједнице у Хрватској“, сматра он.
Он оцењује да Хрватска и Србија очито нису рашчистиле темељне појмове, за шта је потребно „врло мало“.
„Хрватска није изразила пијетет према цивилним жртвама ’Олује‘, хрватским Србима, нити осудила пљачку, палеж, али и малтретирање и убијање цивила који нису избегли пред војном операцијом, због чега је отежан и повратак. Али Србија занемарује да је ’Олуја‘ била легитимна ослободилачка акција, којом је срушен квислиншки противдемократски режим“, наводи он.
И док Загреб плaнира дводневну прославу са војном парадом, Србија је 5. август и званично прогласила Даном жалости на територији Србије и Републике Српске.
