Саговорници Спутњика готово су сагласни у оцени да Немачка пристаје на компромисе са Америком јер је недовољно војно јака, а донекле јој, ма колико то парадоксално звучало, одговара такав однос јер нема јединства у самој ЕУ.
Слободан Рељић, добар познавалац германских прилика сматра да Немачка, као озбиљна и културна и историјска чињеница, има потребу да буде самостална, али је њена садашња позиција веома слаба, а степен окупираности од Америке веома велики.
Велика америчка база
„Немачка је буквално земља у којој су Американци направили све. Западне силе, а пре свега Америка. Они су им направили војску, државне структуре, подигли су њихову привреду, они контролишу њихове тајне војне и цивилне обавештајне службе. Немојте заборавити да је Немачка и данас земља у којој имате америчке војне трупе. Једно време су из Немачке одлазили амерички тенкови, а последње две године се враћају“, прецизира Рељић.
Милан Игрутиновић, сарадник Института за Европске студије каже да је Немачка у војном смислу, мање више другоразредна сила, па је то један од разлога њене спољне политике.
„Део њене политичке стратешке културе је такав да те хардкор безбедносне ствари ипак не истичу у први план. И због сензибилитета према својим суседима у Европи, а и према Европи у ширем смислу. Немачка политичка елита није вољна да се претерано бави уско схваћеним националним немачким интересима, у војно-безбедносном смислу“, додаје Игрутиновић.
Немачка и те како пази, појашњава он, да у преговорима са Русијом не наљути своје суседе у источној Европи и да не створи перцепцију да на уштрб осталих у Европи креира договор са Русијом и тако буде означена као квариша постојеће расподеле снага.
Зашто се Немачка не споразуме са Русијом
С друге стране, додаје Игрутиновић, последњих пет-шест година Немачка је игром случаја у том руководећем положају у Европи зато што је Француска економски ослабила и испала као битан стратешки играч. Немачка је остала усамљена али у исто време, према Игрутиновићу, нема стратешко искуство, а осим економске снаге нема ни стратешку тежину којом би могла да утиче на доношење већих одлука у Европи.
„Кад ми кажемо: зашто се Немачка не споразуме са Русијом, на први поглед би то за Немачку било корисно. Али, опет су Немци свесни да би за њих било лоше да се од Америке раскаче на брз или просто неугодан начин, који не подразумева неки шири договор“, појашњава Игрутиновић.
Да не би била перципирана као империјалиста који ће направити поново неку нову глупост у Европи, Немачка, према Игрутиновићу, зато јако опрезно и конзервативно у свему поступа и труди се да за било коју одлуку коју жели да донесе направи што већи консензус у Европи, чак и по цену сопствених интереса.
„Зато су они спремни да трпе пад извоза у Русију и пад економских односа, да не би оштетили своју позицију унутар Европске уније. То је просто њихова дилема и они су мање-више одлучили да иду тим смером и не видим да ће се то у будућности мењати“, закључује Игрутиновић.
