Одломак из поглавља „Книн у Београду“:
Судбина западне Крајине, а тиме и РСК, могла се наслутити по развоју догађаја, након пада Грахова. Наредног дана, 29. јула, предсједник РСК Милан Мартић излази пред камере книнске телевизије и изјављује да се чуо са предсједницима Србије и РС. Милошевићу је поручио, како је казао, да „Србија све ово не може равнодушно посматрати“, а са Караџићем се договорио о „јединственом војном наступу у одбрани српских земаља“. Истог дана крајинска Влада је почела „стално засједање“ у Книну, а међу првим одлукама је било одређивање откупне цијене пшенице у РСК 28 пара за килограм!
Слиједећег дана у Книн стижу Његова светост патријарх српски Павле, генерал Младић, „капетан“ Драган…
Није лако ни непријатељима нашим
Патријарх Павле је у центру Книна, пред неколико стотина окупљених Книњана (више их није ни могло бити због ратног окружења), надјачавајући гласом јеку топовских плотуна с динарских висова поручио:
„… Ви сте, браћо моја и сестре, овде не од јуче. Нисмо уљези, нисмо окупатори, него смо кроз векове овде живели до дана данашњег, да данас представљамо народ српски и веру православну, да чувајући своје домове, своје гробове и своје светиње останемо своји на своме, за истину, правду и слободу златну. Није лако на овоме свету. Није лако ни непријатељима нашим. И кад би знали шта раде, били би спремни да прекину крвопролиће, да се на миран, људски и достојанствен начин расправља о питањима која су била међу људима и која ће увек да постоје…
Немојте да нас занесу идеје да на овом свету постоје само стрвинари и стрвине и да човек мора да буде или стрвина или стрвинар. Ми знамо и верујемо да постоје и мучитељи и мученици. Ако не можемо ни да бежимо, ни да се боримо, морамо да будемо мученици за правду и истину. И то је пред нама. Као што је кроз векове мајка Српкиња учила своју децу заједно са мајком Јевросимом боље ти је изгубити главу, него своју огрешити душу.
Господе милостиви, Боже истине и правде, пошаљи мир земљи нашој и нама и непријатељима нашим. Свима нам је потребан. Ово што нас је задесило, Господе, не дај да снађе било који народ на свету.“
Нема силе која ће заузети Книн
Владика захумско-херцеговачки Атанасије призвао је Сувобор, војводу Мишића и српске јунаке, поручујући да ће „Динара бити кичма српског народа“ и да ће „Грахово Гаврила Принципа бити српско“…
Милан Мартић је на крају поручио да „нема те силе која може заузети Книн“ и најавио брзо ослобађање Грахова. Његов имењак Бабић, који је стајао по страни није проговорио ниједну ријеч.
Ни генерал Младић није говорио на овом скупу, већ се опредјелио за сусрет са новинарима. Обећао је да ће „Грахово ускоро бити ослобођено“, а на растанку је новинарима поручио: „И поздравите ми политичаре“.
Капетан Драган је пропарадирао Книном у униформи и отпутовао за Београд, а сљедећег дана Мартић је присуствовао Младићевом „поздрављању“ с властитим политичарима у Дрвару.
