Некадашњи саветник хрватског председника Иве Јоспиповића, Дејан Јовић рекао је том листу да је „Олуја“ само врх леденог брега једне политике, која је рат више славила уместо да се њега сећа.
То је учињено како би се мобилисале присталице за предстојеће изборе и мањине, посебно Срби, дискредитовале као непатриотске, рекао је Јовић.
Он је указао да Хрватска није поново успоставила пун суверенитет операцијом „Олуја“, већ мировним споразумом из Ердута новембра 1995, чија годишњица се у Хрватској, нажалост, не обележава.
„Олуја“ је био само корак ка реинтеграцији територије, али не и становништва, рекао је Јовић додајући да она симболизује политику реинтеграције Хрватске без Срба.
Лист преноси да се у Загребу одржава војна парада поводом 20. годишњице Олује, као и да је у Книну постављена биста некадашњег председника Хрватске Фрање Туђама.
Прослава „Олује“ већ годинама изазива сукобе јер је, како указује дневник, хрватска војска тада — „приликом легитимног повраћаја Крајине“, која је од 1991. била запоседнута од стране српских снага — протерала десетине хиљада Срба.
Хрватски „специјални полицајци“, према „Стандарду“, починили су бројне злочине против српског цивилног становништва.
С тим у вези, лист указује на убиство петоро старијих Срба у месту Грубори 25. августа, а хиљаде српских кућа је запаљено.
За националистичко опредељене Хрвате „Олуја“ је и поред тога „победа у домобранском рату“, док је за Србе у Хрватској повезана са губитком домовине, а они који су побегли у Србију и дан-данас живе у смештајима за избеглице.
„Данас, 20 година касније, Хрватска покушава да прикаже војну силу, а критичку дистанцу приказује само мало њих“, констатује дневник.
„Стандард“ истиче да се чини да једна читава земља „тоне“ у националистичком победничком лудилу.
Истовремено, лист преноси да је војна парада у Загребу смишљена од стране премијера Зорана Милановића, како би се избегла националистичка окупљања у Книну, које су протеклих десет година инструментализовали националисти.
