Чињенично стање је да се тенкови враћају у моду. Можда то пре годину дана није било очигледно, имајући у виду такве несрећне епизоде попут оне када су устаници Донбаса стигли тенк возећи „ладу ниву“, али сада када их поседују обе стране довољно су важни да је заправо неопходно формирање зона без тенкова.
1. „Армата“
Појава Т-4 „армате“ у масовној производњи на светској тенковској сцени променила је правила игре тиме што је први пут у последњих неколико деценија једна велика војна сила конструисала тенк чији се дизајн није заснивао на претходним моделима.
Ако је Русија у стању да произведе 2.300 јединица без утицаја смањеног буџета, то би могло да буде довољно и за остале земље да размишљају о сличним пројектима, посебно ако се овај тенк буде извозио, пише за чешки дневни лист „Ехо 24“ аналитичар Кукаш Висингр.
2. Затварање простора између пројектила
Иако је развој технологије пројектила напредовао појавом система попут FGM-148 „џавелина“, који војницима који га користе омогућава да погоде тенк одозго, у његову традиционално најслабију тачку, њихова цена и доступност чине да их је све теже користити у условима попут урбаног ратовања.
3. Израелско решење
Израелски тенк, који се активно користи у урбаном ратовању, уместо тога фокусиран је на пресретања пројектила и заштиту од импровизованих експлозивних направа. Израел је такође био пионир у развоју оклопних транспортера и борбених возила пешадије, које је платформа „армата“ такође искористила.
4. Где тенкови и даље владају
У источној Азији, развој тенкова никада није заправо престао након 1980-их. Године 2014. Јужна Кореја представила је К2, популарног „црног пантера“, најскупљи тенк на свету. Иако има куполу са посадом, знатно је напреднији од тенка К1, који је умногоме заснован на америчком тенку М1 „абрамс“.
Јапан је такође недавно представио нови тенк, „тип 10“, док Северна Кореја наставља да ради на развоју тенка „покпхунхо“, инспирисаног руским Т-90. Док се Кина првенствено окренула развоју поморских снага, ни она не заостаје, јер тенкови „тип 96“ и „тип 99“ и даље бивају модернизовани.
5. Генерација модернизације
Многи тенкови у постојећим оружаним снагама све су више превазиђени, не само зато што су стари (М1 „абрамс“ је у производњи од 1980. године), већ и због тога што су им главну конкуренцију на потенцијалном бојном пољу до сада представљали исто тако застарели тенкови.
Немачка и Француска су већ почеле са развојем новог тенка, „леопард 3“ 2015. године. Иако Британија не планира да се умеша у развој тенкова, није искључено да би ескалација тензије са Русијом могла да погура произвођаче одбрамбених система да лобирају за развој нових тенкова.
