Много је деце и младих, боси су, уморни и гладни, па ипак, ретко стају да се одморе, журе да што пре стигну до свог коначног одредишта.
Избеглице из Азије и Африке, остављају цео пређашњи живот иза себе, своје земље, породице и пријатеље, уверени да их, кад пређу мађарску границу, чека неки бољи, сигурнији и пре свега, мирнији живот.
До Србије, која је само успутна станица на њиховом путу патње, долазе на различите начине — једни редовним аутобуским линијама или возом, други скупо плаћају приватан превоз, док поједини цео пут прелазе пешке.
„Ја сам Курд и долазим из Турске. Идем ка Западној Европи. Према нама се сви понашају као фашисти, као да смо ми криви што смо морали да напустимо своју земљу“, бесно изјављује један од миграната и брзо прекида разговор.
Близу званичних граничних прелаза Хоргош 1 и Хоргош 2, као и граничног прелаза Бачки Виногради, мигранти напуштају званичне саобраћајнице и покушавају сеоским путевима да илегално уђу у Мађарску преко такозване зелене линије дуж границе.
Многи у томе и успевају, али већину мађарска полиција ухвати, легитимише и шаље у Морахалом. Они се не буне, након провере, пешке настављају ка том, од границе десет километара удаљеном месту. Због све већег прилива илегалних миграната појачано је и присуство мађарске полиције у том месту, где се налази прихвати центар за мигранте.
„Има их много и њихов број се повећава из дана у дан од почетка године. Не сметају нам, мирни су и слушају шта им говори полиција. Понекад се деси неки инцидент, али то није ништа озбиљно“, каже млада становница Морахалома Ержебет Пал.
И заиста мигранти су мирни, а на лицу и по говору тела им се види да су уплашени. Међу њима има много мале деце. Приближите им се један корак, они узмакну два. Након краћег разговора, кад схвате да им не желите ништа лоше, осмехују се, дозвољавају да их сликају, спремни су и да проговоре коју реч са новинарима, али не желе да их снимају. Долазе из Турске, Авганистана и Сирије, први циљ им је Будимпешта, а касније желе да се докопају, на првом месту, Немачке.
Одлазимо на градилиште где мађарске власти подижу зид на граници са Србијом. На раскрсници на којој скрећемо на сеоски пут, из правца границе са Србијом мимоилазимо се са празним, старим аутобусом мађарских таблица. Веома се разликује од сјајних и модерних аутобуса и аутомобила које смо до тада сретали, схватамо да он не служи за превоз редовних путника.
Полицајци на градилишту дају незваничне изјаве да стално хватају мигранте који незаконито прелазе границу и да их затим упућују у Морахалом. Разговор се ту завршава, јер о даљем поступку према мигрантима немају дозволу да говоре. Они дозвољавају да се сними градња „зида“, који је у ствари жичана ограда дуж границе са Србијом и који, чини се, по броју миграната који свакодневно долазе у Мађарску, неће представљати велику препреку за оне који желе да се домогну сигурнијег живота.
Стојимо на два корака од границе са Србијом, поред белих, граничних стубова који означавају да даље не можемо. Према речима мађарских војника, који су задужени за изградњу зида, тог јутра на месту будућег „грађевине“ није било ничега, а ми смо затекли пободене ступце на којима ће бити подигнута ограда. Мађарске власти очигледно не одустају свог плана.
Утисак је да се ограда подиже због психолошког ефекта, како би мигранти схватили поруку да у Мађарској нису добродошли, а колико ће бити корисна, остаје да се види у наредним недељама и месецима.
Крећемо назад ка Морахалому. Из супротног смера наилази исти онај стари аутобус препун миграната који се креће ка граничном прелазу Бачки Виногради. Очигледно их враћају за Србију. Споразум о реадмисији Мађарска стриктно спроводи у дело. Схватамо да је то онај део рада са мигрантима о којем полицајци не смеју да говоре.
У Србији их чека поновно пријављивање у неком од Центара за прихват азиланата и мали предах, након кога ће поново да окушају срећу уз наду да их овај пут неће вратити из Мађарске. И тако у круг. А „зид“ расте, чекајући да се званичници Европске уније, исти они који су заједно са представницима неких других земаља и „закували“ ситуације у земљама из којих долазе мигранти, врате са одмора и понуде неко боље решење за овај проблем, ако га уопште имају.
