Иран ће после санкција сигурно бити снажнији, али ће имати и више разлога да прави компромисе, сматра Ћирјаковић, и са њима ће се лакше преговарати о низу других питања.
„Мислим да је то један од главних америчких разлога због чега су желели да направе овај споразум. Не ради се ту само нуклеарном оружју. Улози су много већи од покушаја Ирана да вероватно развија нуклеарно оружје.“
Крајем прошле деценије Иранска економија заузимала је 18. место са тенденцијом раста на 12. место до 2015. године. Међутим, санкције САД, којима се 2012. придружила Европска унија, а Индија, Кина, Јапан и Јужна Кореја у великој мери смањиле куповину иранске нафте, умногоме су поткопале планове економских реформи које спроводила иранска влада.
Иран је друга најмногољуднија земља Блиског истока са 80 милиона становника, поседује 9 одсто светских резерви нафте, 18 одсто гасних резерви и обиље стратешких минерала. Извршни директор инвестиционог фонда „Туркоа партнерс“ навео је да Иран поседује потрошачки потенцијал Турске, нафтне резерве Саудијске Арабије, гасне резерве Русије и минерална богатства Аустралије. Председник истог инвестиционог фонда Рузбех Пируз каже да је склапање споразума о контроли иранског нуклеарног програма историјски моменат који отвара велике могућности глобалним инвеститорима да инвестирају у највиталније секторе као што су нафта и гас, производња аутомобила и цивилна авијација.
Поводом посете министра спољних послова Србије, Ивице Дачића Ирану, Зоран Ћирјаковић каже да постоје шансе за интензивирање сарадње између две земље с обзиром да смо у прошлим временима имали јако развијене економске односе које су покривале широк опсег, од војне сарадње до робе широке потрошње.
„Имамо трку западних и свих других актера да што пре оду у Иран. Не само да је наш министар био тамо, био је и немачки и многи други. То јако подсећа на ситуацију у Мјанмару када смо такође имали трку кључних западних актера да се добро позиционирају“ тврди Ћирјаковић.
Трка за заузимањем позиција на иранском тржишту отпочела је још пре него што је споразум потписан. Међу првим посетиоцима били су представници компаније „Ројал дач шел“, а у западним медијима појавиле су се спекулације да су и друге велике европске и америчке компаније унапред обавиле разговоре са потенцијалним иранским партнерима.
Немачку бизнис делегацију предводио је вицеканцелар Зигмар Габријел који је изразио наде да ће немачке инвестиције у иранску привреду премашити суму од 10 милијарди евра. Приликом посете, председник лобистичке групе немачке индустрије Урлих Грило устврдио је да највеће могућности за сарадњу има немачка машинска индустрија у модернизацији иранске нафтне привреде и изградње фабрика.
Ћирјаковић тврди да је Иран огромна земља чији су потрошачи гладни скоро свега. Велики број земаља, укључујући и Србију има огроман интерес да се што пре добро позиционира и у економском и у политичком смислу, каже он, имајући у виду које су све земље у региону зависници од Иранске помоћи. Власти у Ираку и Сирији вероватно не би опстале или би имале много веће проблеме када не би имале иранску подршку, закључује Ћирјаковић.
Страни аналитичари предвиђају да ће Ирану бити потребно неколико година да опорави своју привреду, међутим ако успешно преброди изазове током тог периода, Иран може да се нађе међу десет највећих светских економија.
