„Овај посао омогућава да се дође до целог низа научних закључака — на пример о механизму формирања прстенова и њиховој еволуцији. Између осталог, резултати истраживања говоре да се Сатурнови прстенови налазе у непроменљивом стању. То значи да су диносауруси видели (ако су могли да виде) исте те прстенове који и данас постоје. Исте прстенове ће посматрати и наши потомци“, наводи се у саопштењу прес-службе универзитета.
Научници „Ломоносова“ су се интересовали у својим истраживањима зашто се честице које чине прстенове никада не претварају у гигантске ледене астероиде и зашто њихове максималне димензије остају неизменљиве.
Сатурнови прстенови се састоје из ледених мрвица са малим минералним супстанцама које их сједињују, при чему се крећу истом брзином, од 72 хиљаде км/ч. Прстенови се простиру на стотине хиљада километара, али њихова дебљина не прелази 100 метара.
Поставивши математичку формулу процеса настанка прстенова, истраживачи су успели да разјасне да се честице, које се крећу отприлике истом брзином, стално повезују због површинске снаге — „ефекат, сличан лепљењу двеју пахуљица снега, ако их на силу уједините“. Али до величине нпр. зграде не могу порасти: што већа честица, тим већа вероватноћа распада од случајног сусрета са другим ретким честицама, чија брзина се веома разликује од основног тока. Нарасла честица током таквог судара поново се распада на много ситних.
Како су навели на Универзитету, ови закључци се не односе само на Сатурнове прстенове, већ и вероватно на све сличне прстенове у Васиони.
Чланак о истраживању објављен је у часопису „Proceedings of the National Academy of Sciences“.
