Такође, он је у интервјуу „Вечерњем листу“ истакао да га мучи то што је зауставио хрватску војску која је кренула ка Бањалуци и да би у БиХ данас ситуација била далеко боља да су Хрвати ушли у садашњу престоницу Републике Српске.
Ипак, о томе какав кредибилитет има Галбрајт недавно је говорила бивша саветница Фрање Туђмана Весна Шкаре Ожболт, која је истакла да он као амерички амбасадор у Хрватској, као представник у том тренутку најважнијег фактора у ратом захваћеним просторима бивше Југославије, није знао тачан датум почетка акције „Олуја“.
„Знао сам шта ће се догодити и био сам у резиденцији на Тушканцу у Загребу. Наравно да сам знао датум, јасно вам је да се ништа не би догодило без Стејт департмента“, рекао је Галбрајт.
Ипак, на констатацију новинарке „Вечерњег листа“ да постоји документ од 22. јула 1995. у ком се наводи да он не зна за датум операције, он је одговорио да тог дана нису знали ни Фрањо Туђман ни Гојко Шушак.
„Туђману сам на Брионима 31. јула предао демарш, поруку Стејт департмента, садржавала је две тачке, да ценимо хрватску спремност да предузме војну акцију да помогне Бихаћу, као и да је рат сам по себи ризичан и да ако упадну у невоље не трче нама по помоћ. Трећу сам додао, две ствари су неприхватљиве — напад на положаје УН, особље и цивиле. Туђман је чуо само први део који је значио да немамо примедби и да може да се крене“, навео је Галбрајт.
На питање да ли се радило о прећутном допуштењу или о зеленом светлу, амерички дипломата је рекао да се не треба бавити семантиком.
„Знало се јако добро шта таква порука значи у дипломатском жаргону“, истакао је Галбрајт и рекао да би Туђман одустао од „Олује“ да су Сједињене Америчке Државе биле против.
Потом је говорио како су текли дани пре акције.
„Чуо сам се с Миланом Бабићем, понудио сам да дођем у Книн, али је он рекао да ме Мартић неће пустити и предложио Београд. Туђман ми је рекао да идем, али да не чекам крај недеље. Знао сам да је акција близу. Бабић је рекао да треба разговарати са Милошевићем, дао сам му рок да другог дана мора да сазове конференцију и каже да пристаје на све услове. Касније сам се састао са Туђманом и рекао сам му да причека дан-два. Знао сам да неће“, рекао је Галбрајт.
Према његовим речима, постојала је тврдња да је Бањалука окренута према Загребу, међутим САД су зауставиле хрватску војску пред тим градом.
„Ништа ме у каријери није после мучило више од те одлуке. Не знам. Да су Хрвати заузели Бањалуку, ситуација у БиХ би била много боља. Вашингтон ми је давао много слободе, никаква упутства нисам добио пре доласка у Хрватску“, казао је Галбрајт.
Ипак, амерички амбасадор је у Хрватској можда најпознатији по вожњи на трактору са Србима, констатује новинарка „Вечерњег листа“.
„Туђман је назвао то тракторском дипломатијом. Гледао сам извештај, камен бачен у аутомобил, а жена у рукама има дете. Полудео сам, отишао код Туђмана и рекао да би сваки министар спољних послова у цивилизованој држави био најурен или дао оставку. Рекао сам му, ако ви нећете да заштитите те људе, ја ћу. Идем у колону, па ћете видети шта ће бити ако нападнете америчког амбасадора. Нисам глуп, хтео сам да идем у блиндираном ауту са заставицама САД, али ме је неки весељак позвао да кренем са његовом породицом на трактору. Многи су ми замерили, али сам ја то урадио да заштитим људе“, рекао је Галбрајт.
Према његовим речима, кривци за одлазак Срба из Хрватске су Слободан Милошевић и Милан Мартић.
„Сумњам да је Милошевића било брига за Србе у Хрватској. У Дејтону је Ворен Кристофер сазвао састанак Туђмана и Милошевића. Милошевић је дошао после 35 минута кашњења јер се запио на ручку. И на састанку је пио црно вино. Хрватска је искористила своје право да поврати територије и то је победа. Туђман је три године преговарао иако није хтео, а Срби су све одбијали под наредбом Милошевића. ’Олуја‘ је последица Сребренице, а Бихаћ би постао нова Сребреница да су га Срби заузели“, закључио је Галбрајт.
