„Ово наше сабирање кроз десет општина, па и данашње у Осојану, треба да буде пут и модел за све што будемо радили“, рекао је Стојановић, истичући да би оно што повратници произведу Срби на неком другом месту могли да потроше.
„То је правац и заједно можемо да постигнемо много, али не преко ноћи. Знам да су људи нестрпљиви, знам за критике како из неких породица ради више чланова, постоје правне процедуре које треба да се поштују и не бих се враћао у прошлост јер бих морао много да критикујем“, рекао је он.
Стојановић је објаснио да запошљавање у институцијама не треба да буде приоритетни циљ, али да ће се Срби у институцијама борити и за то, и најавио је скоро формирање међуминистарске групе за запошљавање Срба у институцијама у проценту у ком је законом загарантовано.
„Далеко смо испод процента у којем би требало да будемо запослени и на томе ћемо радити. Али да ли је реално да сви људи раде у некој администрацији, да сви буду на буџету? Кључ нашег опстанка треба да буде привредни развој“, рекао је заменик косовског премијера.
У том контексту, Стојановић је поменуо да јака предузећа која постоје на територији централне Србије, од којих многа продају своје производе на КиМ, треба да отворе своје погоне и да ту запосле људе, нарочито у прерађивачкој индустрији.
