У петак се у руским медијима појавила информација да је руски гасни гигант поново разматрао конфигурацију гасног система „Турски ток“ и да би она могла да буде смањена два до четири пута. Представници „Гаспрома“ су касније одбили да званично потврде ово саопштење.
У Министарству енергетике Русије навели су да је руска страна упутила Турској две варијанте међудржавног уговора о „Турском току“. Прва варијанта је градња првог крака, док друга варијанта подразумева изградњу сва четири крака гасовода. Извор у том Министарству није прецизирао када су турској страни упућени ови документи.
Информација о промени планова побудила је сумњу да ће „Гаспром“ успети да оствари идеју да заобиђе Украјину приликом транспорта руског енергента европским потрошачима.
Руски министар енергетике Александар Новак изјавио је још у априлу да ће Русија највероватније одустати од транзита гаса кроз Украјину после 2019. године. „Гаспром“ је објавио два пројекта за заобилажење Украјине – „Северни ток 2“, који треба да иде дном Балтичког мора, и „Турски ток“, који треба да иде дном Црног мора.
Ипак, председник Украјине Петро Порошенко рекао је почетком јула да је уверен да ће споразум са Русијом о транзиту гаса бити продужен и после 2019. године, јер за то нема „ни економске, нити било које друге алтернативе“.
Према писању руског листа „Поглед“, бриселске бирократе подржале су Кијев у вези са овим питањем, упркос интересима самих чланица Европске уније којима су потребне непрекидне испоруке руског гаса.
„Нису потребна четири крака ’Турског тока‘ да би се испуниле обавезе и испоручио гас клијентима након окончања транзитног уговора с Украјином“, изјавио је за „Поглед“ заменик генералног директора Фонда за националну енергетску безбедност Алексеј Гривач.
Овај стручњак подсећа да треба рачунати на потенцијал „Северног тока“. Два крака овог гасовода, дугачког 1.200 километара, пролазе дном Балтика и директно повезују Русију и Немачку. Они би требало да обезбеде 55 милијарди кубних метара гаса годишње.
„Треба имати у виду и ситуацију на европском гасном тржишту“, додао је Гривач.
„Гаспром“ планира да изгради два крака „Северног тока 2“ до краја 2019. године, односно када буде прекинут транзит тог енергента кроз Украјину.
„Овај пројекат је у истој фази као и ’Турски ток‘ — постоји меморандум, формира се конзорцијум, разматрају се питања“, констатује Гривач.
„Ипак, треба узети у обзир да се ми у првом случају договарамо с Немачком, у схватљивом политичком окружењу. У другом случају транзитна земља је Турска, која стоји на путу нашег гаса ка Европи. Ту није баш све у потпуном реду — страх улива и унутрашња ситуација и оно што се дешава на границама Турске. То су додатни ризици“, навео је Гривач.