Лука Мишетић је поводом 20-годишњице „Олује“ изнео предлог да се 28. септембар обележава као дан сећања на жртве злочина почињених након те војно-полицијске акције.
Дан 28. септембар није одабрао случајно. Тог дана 1995. године, готово два месеца након окончања „Олује“, у селу Вариводе убијено је девет мештана српске националности, од којих је најстарији имао 84, а најмлађи 55 година.
Готовинин адвокат сматра да би на тај начин хрватски државни врх коначно на најбољи могући начин одао почаст српским жртвама, па би престале тензије којима је обележена свака прослава „Олује“, односно оптужбе Србије, али и представника српске заједнице у Хрватској да је недопустиво славити „Олују“, јер су након ње почињени злочини за које нико није одговарао.
„Треба нам да хрватски врх призна бол коју Срби осећају због злочина почињених након операције ’Олуја‘. Можда би 28. септембар, годишњица убиства у Вариводама, био примерен дан за то. Али не 5. август, јер то је дан кад славимо ослобођење земље од злог политичког пројекта, дан кад изражавамо захвалност онима који су Хрватску одвели у победу“, поручио је Мишетић.
Таква његова иницијатива наишла је на подељена мишљења, како међу политичарима, тако и међу историчарима.
Међутим, иницијативу су са одобравањем дочекали представници Срба у Хрватској.
„Легитимно право господина Мишетића је да износи своје предлоге. С наше стране такав предлог би био прихватљив“, каже саборски заступник СДСС-а Миле Хорват.
Почаст невиним српским жртвама у Вариводама је 2010. године одао тадашњи председник Иво Јосиповић, који је том приликом поручио да тих девет невиних жртава освете није смело бити, да се ни са чиме не може оправдати нити обрисати крв која је проливена, као ни срамота која је почињена хрватском народу тим убиством.
Ратни злочин у селу Вариводе, крај Кистања, починили су припадници Хрватске војске (ХВ) и хрватске полиције 28. септембра 1995. године.
Убијено је девет српских цивила, старости између 55 и 85 година, иако у то време није било никаквих ратних операција на том подручју.
Шесторо бивших војника ХВ-а нашло се на суду због тог злочина, али су ослобођени због недостатка доказа.
Врховни суд Хрватске, ипак, пресудом је закључио да је војска Хрватске крива за убиства која су означена као „чин тероризма“. Жупанијски суд у Книну је одредио да Влада Хрватске исплатити одштету породицама убијених.