Борба је била жестока, пошто Русија и Кина имају готово исте шансе за победу. Победник ће бити познат данас, а церемонија доделе награда биће одржана се три дана касније, на свечаном затварању првих Међународних војних игара у Алабину.
Дисциплина „Мајстори артиљеријске ватре“ укључује појединачну и штафетну трку.
У напетој индивидуалној борби, која је одржана раније, Русе је само једна секунда делила од победе, па су ову етапу такмичења завршили на другом месту. Кина је освојила прво и треће место.
Штафетна трка је финална фаза такмичења и она одлучује победника.
Кинески војници су наступили на сопственим самоходним минобацачима калибра 120 мм система ПЛЛ-05, који комбинује функције минобацача и хаубице, а има и свој бацач граната. Артиљеристи Белорусије су трасу прешли на својим војним камионима МЗКТ 500200 „Волот“, а остали учесници су се такмичили на минобацачким комплексима 2Ц12А „Сани“ руске производње.
Главни судија генерал-мајор Војске Русије Михаил Матвејевски је рекао да је екипи Кине дозвољено да наступају на сопственој техници, пошто је Кина већ одавно избацила из употребе ручне минобацаче.
Полигон је горео, не само од сунца које је пржило, већ и од жестоких борби које су се одигравале на стази и стрелишту.
У штафетној трци учествовале су по две екипе из сваке земље. Задатак је био да за што краће време пређу трасу дугу пет километара, савладају водену препреку, пешчани нагиб и брег, „минско поље“, механизовани мост и да са ватрене линије прецизно погоде мете.
Возачима је најтеже падала вожња по пешчаном насипу. При великој брзини и мала грешка је могла да заустави њихов четвороточкаш. Публици је можда најспектакуларније деловао пролазак камиона кроз вештачки базен, и тренутак када „грдосија“ урања, а затим великом брзином израња, док вода пршти на све стране.
Свака екипа је имала по пет високоексплозивних, распрскавајућих мина и требало је да погоде мету пречника 15 метара. За сваки промашај добијали су по један казнени круг од 500 метара.
Екипе Венецуеле и Анголе имале су доста промашаја на стрелишту, па су били приморане да праве више казнених кругова, док су остали били нешто прецизнији.
Белоруски војници су се и у појединачној и у штафетној трци нашли међу лидерима и били су право изненађење за све, а побрали су и велике симпатије публике.
Најжешћа борба одвијала се између кинеске и руске војске. Кинези су задивили брзином и прецизношћу, али су по мишљењу неких новинара и публике имали и малу предност.
Кинески минобацач је самоходни, а то значи да екипа није губила време на истовар оружја из возила. Наводно, на руку им је ишла и електроника приликом испаљивања пројектила. Међутим, то је тешко доказати јер кинеска војска не дозвољава да се завири у њихову технику, а то чак нису дозволили ни за време проласка царинских формалности на граници.
Судије, међутим, тврде да су сви учесници равноправни, иако Кинези користе савременију технику. После анализе нормативних докумената, експерти су утврдили да су снага, брзина и могућности маневрисања код свих возила приближно исти, а разлике су уочене на ватреној линији, приликом заузимања положаја, гађања мете, итд. Специјално за кинеску екипу уведен је „корективни коефицијент“, којим се додаје неколико секунди, како би се изједначиле шансе свих учесника.
Руска екипа је, подразумева се, имала највећу подршку са трибина. Они су „у бој“ испраћени овацијама и мелодијом из песме „Дан победе“, а у финишу су дочекани „Каћушом“. Чак је и наступ кинеских војника, док су били на ватреној линији, протекао у пратњи „Каћуше“ препеване на кинески језик.
Због објективности у оцењивању састав судија чинили су представници свих страних делегација, а из истог разлога цело такмичење снимано је и из беспилотне летелице. Судије су оцењивале три параметра: брзину, прецизност и возачко умеће.
Прве у историји Међународне армијске игре одржавају се у Русији, од 1. до 15. августа, на 11 полигона, од Новосибирске области до Каспијског мора. У такмичењу учествује 57 екипа у 14 дисциплина из 17 земаља, укључујући и Србију.
