На Балкану се према Владимиру Путину односе с великим поштовањем и на сваки могући начин то показују: У Сарајеву млади људи носе мајице с ликом руског председника, у Београду се могу видети плакати на којима се Русија назива највећим братом, пише „Ханделсблат“.
Дописник листа је као пример навео гледиште неколико житеља региона. У Сарајеву се срео с двадесеттрогодишњим студентом политикологом Дариом Мараковићем. Он носи мајицу с ликом руског председника, сматра га узором и назива „једином надом за Балкан“.
Притом, када су Дарија питали о Европи он је само одмахнуо главом и узвикнуо „Не!“, пише „Ханделсблат“.
Према наводима листа, у Србији је ситуација слична: без обзира на то што је земља кандидат за чланство у Европској унији, Русија је свеприсутна у њеном животу. У српској престоници Београду могу се видети велики плакати на којима Русију називају „великим словенским братом“ Србије.
Како наводи немачки лист, огромна већина грађана земље подржава курс зближавања с Русијом. Такво мишљење, на пример, има седамдесеттрогодишња Марија Сејжић с којом је разговарао дописник „Ханделсблата“. Она је, како каже, преживела „ужасни рат, глад и поплаве“ и једина земља која још може да помогне јесте Русија. Прошле године, када су Балкан погодиле поплаве, управо је Руска Федерација помогла људима брзо и без бирократских заврзлама. Док су у Бриселу још разматрали како и чиме да помогну, Русија је већ послала хеликоптере, технику, медицинску помоћ и спасиоце, пише „Ханделсблат“.
На Западу зближавање Русије с балканским земљама прихватају с бригом. Државни секретар САД Џон Кери је раније ове године изјавио да Србија, Косово, Црна Гора и Македонија представљају „ватрену линију“ између Русије и Запада. Лист такође напомиње да су и Русија и територија Западног Балкана насељени православним Словенима, који су традиционално тесно повезани међу собом.
Према мишљењу експерта за Балкан из немачког Фонда за економију и политику Душана Рељића, разлог за наклоњеност житеља региона Русији крије се у томе што „економске реформе“ у овим земљама нису почеле потпуно да функционишу. Обећања Европске уније нису испуњена, објашњава експерт и додаје да у овом моменту постоји ризик од „озбиљног економског пада“ региона. У тим условима неки политичари прибегавају пројектима који представљају супротност Европској унији.
Рељић „хистерију према Русији“ на Балкану сматра неоправданом: с његове тачке гледишта, руски утицај на политику региона је ограничен. Према његовом мишљењу, Србија се „придржава европског курса“, али не губи Русију из вида.
