Пре две недеље српски тенкисти који су се такмичили на Међународним армијским играма, обећали су новинарки Спутњика вожњу тенком по полигону Алабино, уколико догурају до финала. Обећано — испуњено!
Наши тенкисти пласирали су се у финале најатрактивнијег такмичења на првим Међународним армијским играма у Русији, и тако стали раме уз раме са тенкистима Русије, Кине и Казахстана. Провозали смо се на тенку и заједно се радовали док смо слушали главног судију, генерал-мајора Војске Руске Федерације Евгенија Поплавског:
„Руска екипа прошла је штафету за 73 минуте и 30 секунди и освојила је прво место“.
Другу позицију заузели су кинески тенкисти, који су прешли трасу за 77 минута и 32 секунде. На трећем месту је екипа из Казахстана, са резултатом 78 минута и 18 секунди, а четврти су стигли српски војници, који су прошли трасу за 83 минуте и 23 секунде. Већ у суботу, 15. августа, четири најбоље екипе поделиће мегдан на полигону Алабино, у Московској области. Жреб је одлучио да српски војници стартују на тенку зелених ознака, Руси са црвеном заставицом, Кинези са плавом, а Казахстанци са жутом.
Борба на „терену“ је била жестока, а атмосфера на трибинама узаврела. Неизвесност је стварала нервозу, а сваки погодак у мету неизмерну радост. „Срце ће ми стати“, „Ко ће ово преживети?!“, само су неки од коментара који су се чули на трибинама.
У односу на ранију фазу индивидуалних трка, када се свака посада такмичила на сопственом тенку, у полуфиналу је вожена штафета, што значи да су се посаде смењивале на једном борбеном возилу. Свака држава-полуфиналиста морала је да прође три круга. По завршетку првог круга посада је предавала тенк другој посади, а друга трећој.
У полуфиналу је учествовало осам репрезентација, а из даљег такмичења испале су екипе Индије, Киргистана, Таџикистана и Јерменије, прошлогодишњег вицешампиона. Тенкови су јурили пуном брзином, у покрету су гађали мете.
Обученост нишанџија имала је битан утицај на исход трке, јер су тимови за сваки промашај из топа или спрегнутог митраљеза морали да возе такозване казнене кругове, од по 500 метара.
Ипак, главни критеријум за оцену тима било је време за које пређу трасу, а свако неправилно превазилажење препрека и нарушавање правила подразумевало је казнено време од 10 до 60 секунди, у зависности од „тежине“ грешке.
Дужина једног круга износила је нешто више од четири километра. И најмања грешка могла је тим да кошта испадања из даљег такмичења. Тенкови су скакали, летели, пловили, плесали, а у једном тренутку су се и окрзнули. Од „судара“ са Јерменцима, Индијцима су спале гусенице са тенка и они су морали да се опросте од даљег такмичења.
Србија је имала и велику подршку са трибина, а чини се да је најватренији навијач српске екипе био петогодишњи Гриша, који је на биатлон дошао са родитељима и млађом сестром.
„Сербија, Сербија!“, узвикивао је мали Гриша, сваки пут кад је угледао српске тенкисте. Они му се, каже, највише свиђају.
Српски војници су се заиста борили свим срцем и душом. После напете, неизвесне и жестоке борбе стигли су до циља и поносно, на тенку, раширили српску тробојку. Сада их чека тешко финале.
Финалу Тенковског биатлона и церемонији затварања првих Међународних армијских игара присуствоваће и делегација Србије, коју ће предводити министар одбране Братислав Гашић.
Интересовање за овај догађај је огромно, а како незванично сазнајемо до сад је продато више од 16.000 карата.
Прве у историји Међународне армијске игре одржавају се у Русији, од 1. до 15. августа, на 11 полигона, од Новосибирска до Каспијског мора. У такмичењу учествује 57 екипа, око 2000 војника у 14 дисциплина из 17 земаља.
У дисциплини Тенковски биатлон такмичило се 13 држава.
