„Робот-мајка“ склапа „робот-децу“ из пластичних блокова, опремљених моторима. Након завршетка процеса она бира од „потомства“ најспособније „чедо“ и наредно поколење се прави узимањем у обзир његове јаче стране. За стварање једног робота „мајци“ је потребно око сат времена. Она може 24 часа да ради непрекидно, преноси портал „ТЈ“.
Према речима професора Фуми Идија из инжењерског одељења Кембричког универзитета, циљ експеримената био је стварање робота који могу да убрзају процес оптимизације и стварање иновација у одређеним областима. У теорији такве машине могу самостално да стварају друге машине за одређене задатке боље него што раде људи.
Како би се покренуо процес природног одабира робота, научници су створили за „роботе-децу“, пандан генома — кôд који садржи информације о изгледу машине и команди за њен мотор. Према речима научника, „роботореволуција“ прати исте принципе као и природна: нови гени се добијају у резултату мутације (случајна промена кода) и добијања нових комбинација из већ постојећих фрагмената.
На крају сваке генерације „мајка“ проверава колико брзо свако из њене „деце“ прелази из тачке А у тачку Б након чега узима за основу „геном“ најбржих од њих. Након експеримената који су изведени у Кембриџу, машине су успеле приметно да повећају брзину свог потомства за неколико интерација.
Према речима Фуми Идија универзитет планира да примени своју технологију у изградњи, где брза адаптација природној средини може играти важну улогу.
