Расправа која се у грчком Парламенту водила у ноћи између четвртка и петка показала је колико је дубок понор у коме се нашла Сириза након што је прихваћен изнуђени договор са зајмодавцима о мерама за добијање нове рате помоћи.
Нови план штедње који је Парламент невољно изгласао поделио је партију нове левице на оне који, попут премијера Алексиса Ципраса, сматрају да је у питању избор између политичког живота и смрти и оне који направљени компромис називају издајом принципа за које су се борили и обећања датих бирачима.
Од тренутка када је прихватио предлог зајмодаваца који подразумева ригорозне мере штедње Ципрас је наишао на отпор у редовима своје партије, због чега је морао да се одрекне неколико министара, али су размере бунта постале јасне током гласања.
Један за другим представници Сиризе су изражавали бес и понижење због реформи на које је Ципрас био принуђен да пристане, након што су се маратонски преговори са представницима еврозоне и Међународног монетарног фонда завршили фијаском.
Више од 40 чланова партије је одбило да гласа за мере штедње, што је четвртина од 149 посланика партије. За план реформи гласало је 118 посланика Сиризе, што значи да је изгубила већину за коју јој је потребно 120 гласова. Ципрас је морао да рачуна на подршку опозиционих партија, захваљујући којима је план изгласан великом већином.
Бивши министар енергетике, Панајотис Лафазанис, који предводи блок побуњеника, грмео је о „поништавању демократије“ и „диктату еврозоне над неоколонијом која се зове Грчка“, а портпарол владе, Олга Геровасили, констатовала је да су поделе унутар партије толике да ће неминовно доћи до расцепа.
Лафазанис и дванаест других чланова Сиризе најавили су оснивање покрета против меморандума, који би могао да буде увод у поделу партије.
Бивши министар финансија, Јанис Варуфакис, најпознатији опонент мерама штедње из редова Сиризе, сматра да је овај споразум осуђен да пропадне. У томе није усамљен — и Немачка и Међународни монетарни фонд верују да неће успети.
„Нема шансе да ММФ учествује (у програму), бар не у скорије време“, поручио је Варуфакис у Парламенту. Финансијска институција је дан пре гласања у грчком парламенту саопштила да је европски план помоћи неодржив због висине грчког дуга (175 одсто БДП-а) и да неће да учествује док год постоји сумња да Грчка може да врати дуг.
Немачка тражи гаранције ММФ-а да би одобрила помоћ Грчкој и предлаже да се Атини даје помоћ на кашичицу, колико да плати следећу рату дуга Европској централној банци од 4 милијарде евра до 20. августа. Атина покушава да спречи Берлин да наметне овакво решење осталим чланицама еврозоне, јер би оно водило „кризи без краја“, како је рекао Ципрас.
Због раскола унутар Сиризе говори се о могућности да у септембру распише превремене парламентарне изборе. Грчки премијер је и даље веома популаран међу сународницима, али уколико остане без једног крила партије питање је са ким ће да прави нову коалицију.
