Овај феномен у Венецуели је познат као „вечна олуја“ која вековима фасцинира и локално становништво и туристе.
Над језером Маракаибо сваке године протутњи чак 260 олуја, што значи око 1,2 милиона удара муња. Сваког минута у просеку површину језера погоди 28 муња, а феномен је видљив и са раздаљине од 400 километара.
Над језером се ослобађа количина енергије којом би могла да се напаја расвета целе Латинске Америке. Тренутно од ње користи имају рибари који могу да лове и усред ноћи.
Метеоролози још покушавају да утврде прави разлог за олује, а већина њих се слаже да их стварају ветрови који се с површине језера дижу према Андима.
Феномен је ове године ушао и у Гинисову књигу рекорда због највећег броја муња по километру квадратном.
„Вечна олуја“ је одиграла и значајну улогу у историји Венецуеле. Тако су 1595. године муње откриле флоту Френсиса Дрејка од Енглеске, а 1823. године у рату за независност осветлиле су непријатељску шпанску флоту која је покушала да се пришуња обали.