Мешков је изабран за председника Крима у јануару 1994. када је освојио више од 70 одсто гласова на изборима. После победе, Мешков је обећао да ће у пролеће 1994. године бити одржан референдум о независности. Поред тога, одлучено је да руски језик буде службени, као и да рубља буде званична валута на полуострву, што је „Њујорк тајмс“ те године пренео.
Украјинска влада у Кијеву, коју је тада предводио Леонид Кравчук, није била задовољна подухватима Мешкова. Мешков је био приморан да се носи са политичким тероризмом и нападима због његовог политичког става, који није одговарао централи у Кијеву. Први председник Крима морао је да путује са двојицом телохранитеља наоружаних митраљезима, забележио је „Њујорк тајмс“ пре више од 21 године.
Грађани Крима пружили су снажну подршку идеји о референдуму о независности.
„Треба нам промена. Хрушчов је дао Крим Украјини као поклон 1954. године. Територију и физичке ствари можете да дате, ако вам се то допада, али људе не можете. Крим је био и остаће руски“, изјавио је тада за њујоршки дневник неименовани кримски бизнисмен.
„Русија мора да нам помогне на неки начин, дајте нам рубљу, дајте нам нешто после свега, ми смо Руси“, рекао је Саша Мошалко, 21-годишњи полицајац из Симферопоља.
Какав је био епилог?
Мешков је ухапшен и одведен пред суд. Влада у Кијеву је учинила све да заведе хаос на полуострву. Дошла је војска, а Мешков смењен и укинута позиција председника. Морао је касније да побегне и врати се у родни Крим тек прошле године, када му живот више није био у опасности.
„Њујорк тајмс“ је те 1994. године дао врло разноврстан опис ситуације на полуострву: непристрасно и објективно, за шта су западни медији још били у стању. У чланку се чак закључује да народ Крима има право на самоопредељење и користи израз „поновно уједињење са Русијом“.
