О првој жени портпаролу руског Министарства иностраних послова Марији Захаровој светски медији писали су пре свега као о још једној „лепој плавуши“ у руској политици. Тако се она придружила „групи утицајних“, у којој је у последње време најпознатија млада кримска тужитељка Наталија Поклонска.
Иако их нема превише на највишим државним положајима, руске жене у руском друштву имају веома важну улогу. То ће свако, па и случајни туриста, моћи да примети такорећи на сваком кораку — улицама готово сваки мушкарац иде носећи цвеће у рукама, жени која корача поред њега носи не само тежак терет него често чак и ручну торбицу, а Осми март је један од најважнијих државних празника.
Владимир Путин често истиче да ће код жена „увек ценити оно што имају само оне — нежност, љупкост, привлачност“.
Русија је данас држава жена — према статистици, има их за око десет милиона више него мушкараца, па зато оне возе трамваје, возове, раде као молери, лепе тапете, чисте снег… али су и образованије — од укупног броја жена чак 62 процента има високо образовање, док је код мушкараца тај проценат само 50.
Младу генерацију — не само у кући, већ и на факултетима — васпитава и образује лепши пол. Међу професорима и предавачима на свим нивоима образовања има их више од половине, а у медицини чак 80 посто. У малом бизнису их је такође више него мушкараца — око 65 посто.
Ипак, кад се говори о женама, а посебно последњих година, због „беле куге“ истиче се да је главни задатак жене био и остао мајчинство. У СССР-у су мајке са много деце награђиване државним наградама „Материнска слава“ и „Материнска храброст“, а данас их награђују орденом „Родитељска слава“. Све те награде руске мајке су итекако заслужиле, јер су њихове обавезе далеко веће него у осталом делу света… Оне најчешће саме гаје и васпитавају децу.
Мушкараца не само да има мање, него им је животни век краћи, рано умиру, више него жене страдају у саобраћајним несрећама, а не треба занемарити ни традиционалну руску болест — алкохолизам. Зато руска мајка, поред тога што мора да одгаји, треба и да васпита у сину мушкарца, што без оца није нимало лако.
Неретко ће се у овом делу света чути примедбе да жене — мајке, тетке и баке — уче дечаке да поштују, да слушају и дарују жену, али заборављају да у њима одгаје и веома важну црту мушкости, која им касније често недостаје. Мушкарац ће вам у градском превозу врло често уступити место, никад вас неће гурнути или повредити на улици, док са женама то већ није случај.
А ако сте случајно сведок свађе или жустре расправе између мушкарца и жене на улици, онда ће вас изненадити да је у том сукобу најчешће жена агресивнија. Жена је та која носи највећи терет у животу руске породице, па је логично да је то чини понекад и помало „мужевнијом“. Али снага руске жене није само у томе што је стуб породице или велики професионалац на послу, већ и у њеној лепоти. Руске лепотице почеле су да освајају свет још почетком XX века за време првих руских модних сезона, које је у Паризу организовао Сергеј Дјагиљев. Лепота и женственост руских манекенки у Европи у првим годинама емиграције, после Октобарске револуције, задале су модеран словенски модел лепоте. Рускиња Наталија Водјанова једна је од најпознатијих светских манекенки данас.
Руске жене су и најпознатије балерине на свету, и оперске певачице, и космонаути, и официри руске армије — више од 110 хиљада жена данас носи еполете, неке чак и генералске. На нижим положајима их је далеко више. И служе не само у мирним деловима земље, већ и на Северном Кавказу, где се и данас свакодневно гине.
Жене у Русији данас све више освајају и високу политику, па их је све више у органима највише власти. Истина, за сада је то још увек — недовољно, али међу њима има и министара, губернатора, помоћника председника државе, једна је прес-секретар премијера, друга министра иностраних послова. У историји СССР-а и Русије, само су три жене биле амбасадори — прва је била Александра Колонтај, амбасадорка у Норвешкој, Шведској и Мексику, запамћена између осталог и по томе што је Лењину предлагала да на улицама совјетских градова направи киоске за вођење љубави јер је то, као и жеђ, физиолошка потреба, а вода се већ продавала на улицама. Друга је Валентина Матвијенко, садашња губернаторка Петербурга, а трећа — садашња амбасадорка на Маурицијусу Олга Иванова. Лидери свих политичких партија су мушкарци, али и они стално истичу да много што-шта (укључујући и свој долазак на овај свет) дугују жени, и не стиде се да то и покажу.
