Дедић је 30. јула због сепсе примљен на интензивну негу КБЦ Загреб, а како су тада пренели хрватски медији претпостављало се да је реч о компликацији уградње ендопротезе кука.
У последња два дана, како наводи „Јутарњи лист“, стање му се нагло погоршало, отказали су му и бубрези и вечерас је изгубио битку с болешћу.
Култни музичар се десетак година борио са здравственим проблемима, а 2004. године у Падови му је пресађена јетра.
Арсен Дедић био је хрватски певач српског порекла, композитор, песник, аранжер, текстописац, кантаутор и музичар, аутентични зачетник ауторске песме и литерарне шансоне, изузетно популаран на простору бивше Југославије.
Својим радом је извршио посредан, али значајан утицај на рок сцену у Југославији.
Први ЛП „Човек као ја“, објављен 1969. године, доноси ретроспективу најбољих песама као што су „Moderato cantabile“, „Кућа поред мора“, „Бит ћеш увек моја“, „Све што знаш о мени“ и друге.
Следећи ЛП „Арсен II“ само потврђује његове високе квалитете, доносећи „О младости“, „Не плачи“, „Таквим сјајем може сјати“. Дупли албум „Homo volans“ објављен 1973. године дефинитивно му одређује централну кантауторску позицију кроз песме „Твоје нежне године“, „Лаку ноћ музичари“ и „Модра ријека“.
Рођен је 28. јула 1938. у Шибенику од оца Јована и мајке Јелке.
Током каријере, Дедић је писао музику за позориште, филм и ТВ драме. Године 1968. глумио је у филму „Вишња на Ташмајдану“ редитеља Столета Јанковића.
Прву књигу поезије „Брод у боци“ Дедић је објавио 1971. године и она је доживела бројна издања и импресиван тираж од 80.000 примерака, а песма „Не дај се Инес“ била је прихваћена од свих генерација.
Писао је и књиге за децу, а публициста Игор Мандић је 1983. године о њему објавио књигу „Арсен“.
За свој рад Дедић је добио бројне награде, од којих су посебно цењене италијанске „Премио тенцо“ и „Жак Брел“ за допринос ауторској песми у Европи.
Музику почиње да учи у осмој години. Прво је почео да свира флауту и клавир. Већ са 15 година свира у позоришном оркестру и са оцем у Шибенској народној глазби. Паралелно је у музичкој школи учио флауту.
На Музичкој академији дипломирао је 1964. године.
Радио је плоче за децу, примењену музику, компоновао на текстове песника, а његове песме изводили су Драго Млинарец, Бијело Дугме, Јосипа Лисац, Сребрна крила, Здравко Чолић и многи други.
Редовно је компоновао и за супругу, познату певачицу Габи Новак, која је често гостовала на његовим плочама и наступима.
Сарадњу са новим генерацијама продубљује током осамдесетих радећи препеве са словеначког песама Андреја Шифера, Зорана Предина и других.
Са Предином снима заједничку плочу „Свједоци приче“ на којој се ауторски допуњују, нудећи другачије читање својих ранијих песама. У песми „Домовина“ придружио им се Бора Ђорђевић, са којим су 1989. године заједно наступали у више наврата.
Писао је текстове и за далматинске клапе, а један од најпознатијих је „Вратиа се Шиме“.
Из вишедеценијског брака са Габи Новак има сина Матију, који је такође познати музичар.
