Вуковар се директно оглушио и о инструкцију о доследној примени Закона о употреби језика и писма националних мањина, а који је издао министар управе, додао је он.
„Хрватска би, као правна држава, данас требало другачије да изгледа“, указује Толенауер и сматра да је учињен корак уназад када је реч о демократији.
Савет, додаје он, није аутистичан и не игнорише историју Вуковара, напротив, али у питању су „основне ствари“.
„Не постоје било какви услови за парцијалну примену уставног и осталих закона“, истиче Толенауер по коме би то, када је реч о људским правима и правима националних мањина, довело у питање и смисао жртава оних који су се борили за самосталну и демократску Хрватску унутар Европске уније.
Према његовим речима, међу неколико „бизарних решења“ које нови Статут прописује, посебно се истиче оно према којем ће за издавање документације на ћирилици грађани морати да подносе захтев на латиници уз плаћање таксе.
„Необична је и одлука према којој ће Градско веће једном годишње расправљати о достигнутом степену сношљивости и дијалога, али и одлучивати о потреби проширења индивидуалних права припадника српске националне мањине“, указао је Толенауер у изјави Радију Дојче веле.
Он каже да је та одлука бесмислена.
„Ко је тај ко ће то да мери? Ко је арбитар који ће да каже када је ситуација повољна или неповољна“, пита Толенауер и објашњава да је очигледно реч о дефинисању будуће политичке трговине у предизборној години.
„Ко ће да буде тај који ће рећи да су односи Хрвата и Срба данас одлични, а да су се сутра већ покварили? То је невиђено!“, закључује Толенауер.