Балкански гасовод протезао би се на дужини од 1.300 до 1.400 километара, а његов капацитет био би 27 милијарди кубних метара гаса. Према првим проценама, за његову изградњу потребно је од четири до пет милијарди евра.
Пројекат „Тесла“ већ је предат на разматрање Европској мрежи системских оператера за испоруку гаса, са захтевом за добијање статуса пројекта од јавног значаја, који би заинтересованим странама омогућио да аплицирају за средства Европске уније.
Прво заседање радне групе за пројекат „Тесла“ одржано је 25. јуна, а састанак министара четири балканске земље требало би да буде одржан у септембру.
Коначна одлука о инвестирању требало би да буде донета у првом кварталу наредне године, а изградња би требало да почне у првом тромесечју 2017. Планирано је да „Тесла“ гас не добија само из „Турског тока“ него и из гасовода „ТАНАП“ у Азербејџану.
Аналитичар консалтинг компаније „Арбат капитал“ Виталиј Громадин у изјави за Спутњик каже да ће државама које учествују у пројекту „Тесла“ бити тешко да наговоре евентуалне инвеститоре да подрже изградњу гасовода.
„За реализацију оваквог пројекта потребан је већ потписани аранжман с испоручиоцима гаса: не могу државе да граде празан гасовод, инвеститори у то неће улагати, и то је био кључни проблем, рецимо, за ’Набуко‘. Мислим да би у тренутним околностима главни извор плавог горива за ’Теслу‘ могао да буде управо ’Турски ток‘“, наводи Громадин.
Сличног мишљења је и председник Удружења за гас Србије Војислав Вулетић који истиче да Грчка, Србија и Македонија немају новца да финансирају такав пројекат.
„Да ли би неко хтео да им дâ повољан кредит? Не верујем! Да ли би неко хоће да плати за њих? Не верујем“, каже Вулетић.
Он је уверен да ће се Европа у блиској будућности гасом снабдевати превасходно преко „Северног тока“, који спаја руски град Виборг и немачки Грајфсвалд, подсећајући да је „Гаспром“ недавно потписао уговоре с европским партнерима о повећању капацитета тог гасовода.
Вулетић је скептичан према свим осталим гасним пројектима о којима се тренутно говори.
„Највећи проблем је у томе што Американци не дозвољавају да се то гради. То је јасно свима, само нико неће да каже“, констатује Вулетић, објашњавајући да САД желе да спрече да Русија зарађује од продаје гаса.
Подозриве ставове о гасоводу „Тесла“ поткрепљује и изјава званичника Европске комисије да тај пројекат није приоритет за земље југоисточне Европе.
Додатни проблем за остварење ове идеје представља конкуренција, а пре свега словачки пројекат гасовода „Источни прстен“, који треба да прође од Турске кроз Бугарску и Румунију, и који има веће шансе да добије подршку Европске уније. Према ранијим најавама, европски званичници би варијанте наставка „Турског тока“ требало да разматрају у септембру.
Иначе, министар енергетике и природних ресурса Турске Танер Јилдиз изјавио је у среду да је послао руској страни пројекат споразума о „Турском току“.
Према његовим речима, у овом тренутку се чека одговор руске стране. Министарство енергетике Русије за сада није добило нацрт споразума о изградњи „Турског тока“.
