Према писању хрватског портала „Индекс“, који је објавио и факсимил закона о забрани ћирилице, одлука из 1941. године донета је само две седмице након успостављања НДХ на челу са поглавником Антом Павелићем.
Законска одредба о забрани ћирилице ступила је на снагу објављивањем у тадашњим „Народним новинама“, а потписао ју је Павелић.
„Забрањена је свака употреба ћирилице на целом подручју Независне Државе Хрватске. То се нарочито односи на цело пословање свих државних и самоуправних тела, на уреде јавног поретка, на трговачке и њима сличне књиге и дописивање и на све јавне натписе“, стајало је у наредби припадницима Министарства унутрашњих послова.
Ову одредбу је, пренео је портал „Индекс“, потписао тадашњи министар унутрашњих послова Андрија Артуковић.
Свако ко би прекршио одредбу чекали су га новчана казна и месец дана затвора.
„Према томе наређујем да се на целом подручју Независне Државе Хрватске одмах обустави свака употреба ћирилице у јавном и приватном животу. Свако штампање ма каквих књига ћирилицом је забрањено. Сви јавни натписи писани ћирилицом имају се неодложно, а најкасније у року три дана скинути“, писао је Артуковић полицајцима.
Заједно са забраном ћирилице донесене су и Законске одредбе о расној припадности, те одредба о заштити народне и аријевске културе хрватског народа као и она о заштити аријевске крви и части хрватског народа.
Ови закони представљали су основне законе НДХ.
