„Тај корак ће омогућити да се ојача сарадња између земаља и створи нова боља равнотежа међу њима“, рекао је Скурлетрис.
„Подршка различитих енергетских пројеката није питање конкуренције. Желимо да наша земља постане енергетски чвор, што ће поједноставити диверсификацију путем испорука енергетских ресурса како путем цевовода, тако и уз коришћење других средстава“, рекао је министар.
Скурлетис је навео да Грчка због свог географског положаја и својих карактеристика има одличне могућности да постане енергетски чвор у Европи.
У овом тренутку Грчка подржава два велика енергетска пројекта, „Трансјадрански гасовод“ и „Турски ток“. ТАП — пројектован за транспорт природног гаса из Каспијског региона и Блиског истока у западну Европу. Дужина гасовода који би требало да пролази кроз Грчку, Албанију, Јадранско море до Италије, јесте 871 километар, а максимална пропусна моћ 10 милијарди кубних метара годишње. „Турски ток“ предвиђа изградњу гасовода капацитета 63 милијарде кубних метара гаса из Русије у правцу Турске, преко Црног мора.
„Овај пројекат (изградња гасовода ’Турски ток’ на територију Грчке) има посебан значај, јер је предвиђен за осигуравање безбедности у Европи, која треба да буде заснована на диверсификацији испорука“, рекао је Скурлетис и додао: „Не могу тачно навести хронологију изградње овог пројекта, јер се изградња тиче не само Русије и Грчке, већ и других земаља кроз које пролази гасовод“, навео је министар.