Са министром одбране Србије Братиславом Гашићем разговарали смо након његовог сусрета са руским колегом Сергејом Шојгуом у Алабину. Два министра размотрила су билатералну сарадњу, као и унапређење сарадње у области образовања. Очекује се и да до краја године стигну два хеликоптера Ми-17В-5, за које ће ускоро бити потписани предуговори.
Како оцењујете нову српско-руску војну сарадњу?
— Билатерална војна сарадња Србије и Русије у последњих неколико година је у замаху. Тежиште је на војно-техничкој сарадњи, заједничкој обуци и вежбама. Од 2012. године, када је спроведено 12 заједничких активности, обим сарадње вишеструко се повећао, па су руска и српска војска током прошле године имале 34 заједничке активности, углавном у области обуке и вежби. Прошле године одржана је заједничка вежба „Срем 2014“ на полигону у Никинцима, а ове године планиране су две вежбе у Руској Федерацији. Једна је вежба Специјалне бригаде Војске Србије и Ваздушно-десантних јединица Оружаних снага РФ, а друга заједничка српско-руска летно-тактичка вежба. Наши тенкисти две године учествују на Тенковском биатлону на Међународним војним играма. Начелник Генералштаба Оружаних снага Руске Федерације генерал армије Валериј Герасимов посетиће Србију у октобру. Иако билатерална војна сарадња још увек није на нивоу као са другим европским земљама, мислим да смо постигли велики напредак у последњих неколико година и да ће се тај тренд наставити.
Како Запад гледа на интензивирање наше сарадње са Русијом, и обрнуто — како Руска Федерација гледа на нашу сарадњу са Западом?
— Србија је војно неутрална земља и опредељени смо за развој и унапређење војне сарадње са свим партнерима, и са Руском Федерацијом и са САД и са Кином и са државама чланицама НАТО-а и Партнерства за мир. Наша одбрамбена политика у складу је са нашом спољном политиком и дефинисаним националним интересима и почива на четири стуба спољне политике. Приоритети су нам интереси наше државе и наше војске, а за наше оружане снаге приоритет је јачање оперативних и функционалних способности кроз заједничке вежбе и обуку са свим партнерским земљама. Све активности међународне војне сарадње, билатералне и мултилатералне, транспарентне су и отворене, како се не би стекла погрешна перцепција било које од држава партнера.
Министарство одбране је саопштило крајем прошле године да је Србија највећи извозник наоружања и војне опреме у региону југоисточне Европе. Какви су наши потенцијали и ко су купци?
— У последњих пет година остварена је стабилност у извозу наоружања и војне опреме у просечној вредности од око 250.000.000 долара на годишњем нивоу. Највећи увозници нашег наоружања и војне опреме у наведеном периоду су били САД, Ирак, Азербејџан, Алжир, Бангладеш, као и земље ЕУ, као што су Бугарска, Белгија и друге.
Имали смо случајеве где је наше оружје завршавало у рукама исламиста. Више од 100 фирми извози. Како се то може контролисати?
— Контрола извоза наоружања и војне опреме је регулисана Законом о извозу и увозу наоружања и војне опреме и у надлежности је Министарства трговине, туризма и телекомуникација. Министарство одбране даје сагласност на захтеве за извоз НВО из дела своје надлежности имајући у виду одбрамбене и безбедносне интересе Републике Србије. Извоз НВО се одобрава по испуњењу законом прописаних критеријума за познатог крајњег корисника, у оваквим случајевима за владине институције. Шта се догађало са наведеним оружјем и муницијом након испоруке и пријема од стране крајњег корисника, није нам познато. Добар део наоружања које је завршило у рукама ИСИЛ-а датира из времена СФРЈ и из година када је безбедносна ситуација у земљама овог региона била знатно стабилнија и ризик од преусмеравања наоружања и војне опреме био релативно мали. Такође, мора се нагласити да је велики део робе и средстава НВО, произведеног у време СФРЈ, остао у бившим републикама СФРЈ које су га такође извозиле. Треба имати у виду и чињеницу да је у актуелним сукобима и заузимањем територија од стране ИСИЛ-а вероватно долазило и до заплене наоружања и војне опреме.
Велика је потражња за оружјем, а ми нисмо у стању да све то реализујемо — неке поруџбине смо морали да одбијемо, а људи одлазе из „Заставе оружја“. Како да се организујемо и остваримо ту велику шансу?
— Тржиште наоружања је врло непредвидиво и стално осцилира. Производни капацитети наше одбрамбене индустрије су максимално упослени, али треба имати у виду њихово стање, јер је поједина производна и процесна опрема врло стара, неке технологије застареле и да је део капацитета био потпуно девастирани током бомбардовања што све укупно узрокује постојање одређених уских грла у производњи. Ово је посебно изражено код „Заставе оружја“ где поједине машине датирају још из периода пре Другог светског рата. У претходних 20 година није било значајнијих инвестиционих улагања, тако да данас због лимитираних капацитета не можемо у потпуности одговорити свим захтевима тржишта. Министарство одбране је израдило предлог који би у наредном периоду требало да доведе до значајног унапређења и оптимизације производних капацитета, како за постојећи производни програм, тако и за развој нових средстава НВО. У току је изналажење модела кредитирања наведених пројеката.
Каква је регионална сарадња у производњи оружја за заједнички наступ на трећим тржиштима?
— Тренутни ниво регионалне сарадње за заједнички наступ није на високом нивоу и постоји простор да се он повећа и унапреди, што је у интересу свих страна. Кључни разлози за такво стање су актуелна политичка ситуација и постојећи ниво међусобног поверења. Проблеми у производњи и пласману, са којима се сусрећу фабрике суседа, сличне су природе као проблеми наше одбрамбене индустрије. Било је појединачних покушаја фабрика Србије и суседних земаља, пре свега држава бивше СФРЈ, да наступају заједно и да реализују активности од заједничког интереса, али је то недовољно узимајући у обзир потенцијале. Политика коју спроводи ова влада Републике Србије и управа усмерена je на успостављање регионалне сарадње у области одбрамбене индустрије а посебно са Републиком Босном и Херцеговином.
Најавили сте да ће ускоро почети рашчишћавање рушевина дела старог Генералштаба у центру Београда, који је уништен у НАТО бомбардовању. Какви су планови у вези с тим објектом?
— У току је тендер за избор најбоље понуде за извођење радова на рашчишћавању зграде А старог Генералштаба. Очекујемо да у најкраћем року, по завршетку тендера, што би могло бити почетком ове јесени, почну и конкретни радови на сређивању те локације. То ће бити до сада највећи инфраструктурни подухват на сређивању бомбардоване зграде, који подразумева рушење површине око 3.000 квадрата и додатно уређивање и учвршћивање око 2.000 метара квадратних. Идеја нам је да средимо све објекте који су порушени у агресији 1999. године, да додатно уложимо у опремање и сређивање наших касарни и да на тај начин подигнемо квалитет живота и рада наших припадника колико год је то могуће у овако тешким економским приликама.