Ситуација у Македонији после затварања граница према Грчкој због најезде миграната на ивици је сукоба. Додатно заоштравање наступило је после одлуке македонског председника да уведе ванредну ситуацију и пошаље војску у овај погранични део државе, чиме је неколико хиљада миграната остало у тампон-зони, на прелазу између Грчке и Македоније.
У међувремену, једна група од 300 миграната успела је да се пробије и пређе на македонску територију, а у договору са УНХЦР-ом македонске власти су потом обезбедиле ванредни воз и дозволиле мигрантима да са железничке станице у Ђевђелији крену за Србију.
Македонске власти су данас најавиле да ће убудуће улазак у Македонију бити дозвољен само ограниченом броју миграната из „рањивих категорија“.
Јаке полицијске снаге и даље су распоређене дуж границе са Грчком. Међутим, политички аналитичар из Скопља Миленко Неделковски за Спутњик каже да је Македонија превише мала земља да би могла да се сама избори са оваквом навалом миграната.
Time for the EU to give back that Nobel Peace Prize? #Macedonia http://t.co/kFQbRq8d4n pic.twitter.com/mNczYYU0TJ
— EuropeanAlternatives (@EuroAlter) August 21, 2015
Неделковски уз то сумња да су у питању „само“ мигранти јер, како каже, у питању су углавном млади мушкарци, што је по њему необично, будући да долазе из земље која је традиционална, и у којој се породица не оставља за собом.
„У којој то држави кад се бежи долазе само мушкарци, а жена и деца не?!“, каже он.
На питање да ли ће Македонија да ово питање решава као и Србија — прављењем прихватних центара — саговорник Спутњика каже да је Македонија већ једном, после рата Србије и НАТО-а, имала прихватне центре, али да је тада око 150.000 Албанаца остало у држави што је, истиче он, потпуно променило етничку структуру државе.
„Ми у Македонији не можемо да решавамо проблеме рата које су изазвале друге државе. Ми нисмо изазвали рат ни у Сирији ни у Ираку. А сада се од нас очекују да примамо људе. Све је то уреду, кад неко каже да је у питању хуманитарни део, то је тачно. Али, у питању су мигранти где је 90 одсто мушкараца. Где су жене и деца?! Ако је хуманитарно, како то да жене и деца не долазе“, пита он.
Неделковски напомиње да не жели да се бави спекулацијама, али је веома индикативно то што је у питању врло млада и то мушка популација што, како додаје, буди сумњу да се можда међу мигрантима „крију“ и припадници Исламске државе.
Неделковски за Спутњик описује и шта раде мигранти када уђу у Македонију. Он напомиње да су грађани пограничних места тражили помоћ од државе, јер је су мигранти почели врло слободно да се понашају.
„Прво, улазе људима у куће и седају за сто. Нису били агресивни, али су ипак изазивали непријатност својим присуством“, наводи он.
Инциденти не престају након што је македонска влада одлучила да уведе ванредну ситуацију у пограничним зонама на југу ка Грчкој и северу ка Србији. Током сукоба са полицијом њих пет је лакше повређено. Поједини мигранти се жале на бруталност македонских безбедносних снага. Међутим, забележен је и случај када је један мигрант убо ножем полицајца у стомак приликом контроле докумената.
По овом питању се огласио и македонски премијер Никола Груевски, поручивши да је питање миграната нешто о чему треба да брине Европа, док је портпарол македонског МУП-а Иво Котевски оптужио Грчку да, иако је чланица ЕУ, уопште није контролисала границу и да је, штавише, организовано превозила избеглице до границе са Македонијом.
Why are the headlines about the waves of migrants on EU's borders and not how we destroyed the countries they all come from?
— Simon Varwell (@simonvarwell) August 21, 2015