Свој коментар новинар је почео речима да је Саксонија постала најнепријатније место у Немачкој. Вести из ове покрајине односе се само на протесте Пегиде, десних екстремиста, као и константне нападиме на емигранте. Није ли зато време за избацивање Саксоније из Немачке федерације, пита се Ширмер.
Он наводи да су се у свим саксонским градовима полемике претвориле у ксенофобично насиље. Од 202 напада на склоништа за избеглице у првој половини године, 42 су се догодила у Саксонији, каже Ширмер.
Типичан Саксонац данашњице не личи на Кати Вит (клизачицу), Курта Биденкофа (политичара) или Ерика Кастнера (песник). Он је превремено пензионисан, цирка испред кафане и пролазнике поздравља нацистичким поздравом.
Hass, Extremismus und Abschottung in Sachsen: Ist es Zeit für einen #Säxit? (sdo) http://t.co/ERwSBLe1Fv
— ZEIT ONLINE (@zeitonline) August 21, 2015
Човек би могао да помисли да у Фрајталу или Дрездену има људи вољних да помогну избеглицама, јер, каже Ширмер, свуда има људи хладних срдаца. Међутим, истраживања показују да је посвећеност принципима демократије у четворомилионској Саксонији упадљиво нижи него у остатку Немачке.
„Шта се тамо дешава? Питање је постављено знатно раније, када је НПД (неонацисти) освојила 25 одсто гласова у једној саксонској регији. Или када је масован неонацистички марш одржан у Дрездену. И од пре неколико месеци, откад тзв. ’Патриотски Европљани против исламизације Запада‘ (Пегида) назива избеглице ’глупим воловима‘. Пегида и даље привлачи хиљаде. Сада је јасно да је тај покрет саксонски феномен првог реда“, каже Ширмер.
Новинар љутито подсећа на саксонског протестантског бискупа Карстена Ренцинга, који је рекао да док протести Пегиде поштују правила друштва, нико нема права да их критикује.
Према Ширмеровом мишљењу, пасторове речи звуче као да је Саксонија почела да се отцепљује од остатка Немачке, с обзиром на то да грађани у другим немачким регијама имају сасвим другачије мишљење од активиста Пегиде.
Ширмер каже да нема потребе да Немачка више црвени због саксонског недостатка емпатије, упркос чињеници да је покрајина зависна од савезних субвенција. Ширмер се пита да ли би „Сакзит“ био неправедан.
„За не би требало да признамо заслуге Саксонаца — хероја мирне револуције 1989? Јесу ли се суочили са понижењима у протеклих 25 година? Вероватно јесу. Али када се суочимо са ароганцијом, када се понижавање изроди у мржњу, када већина пристојних људи не може да уразуми мањину, тада би Саксонија требало да постане независна држава. Озбиљан сам“, завршава Ширмер.
