Гасовод ће такође подстаћи компаније ЕУ да инвестирају у инфраструктуру у Југоисточној Европи, интегришући земље попут Румуније и Бугарске, које су тренутно у великој мери искључене од остатка континента.
Међутим, упркос бенефитима које доноси, „Турски ток“, тај пројекат такође представља и проблем за Европу.
„Обезбеђујући алтернативни пут за проток руског природног гаса ка Европи, а који заобилази Украјину, ’Турски ток‘ даје Русији могућност да искључи Украјину као транзитну државу од великог значаја“, истиче „Стратфор“.
„Кремљ ће наћи начин да прекине снабдевање Украјине гасом без искључивања остатак Европе, што ће пружити могућност Москви да стекне превласт над Кијевом“, упозорава „Стратфор“.
Као одговор на ово, Енергетска заједница Европске уније у фебруару је јасно изнела планове који ће убудуће укључивати Украјину у сва европска енергетска тржишта.
„Иако Брисел неће подстицати ’Турски ток‘, вероватно је и да неће стајати на путу његове изградње, све док се Русија буде придржавала трећег енергетског пакета“, закључује се у извјештају „Стратфора“.
