Украјина је непосредно пред проглашење самосталности била једна од најбогатијих совјетских република. Високи економски потенцијал, међутим, нове власти нису успеле да искористе и то захваљујући константним унутарполитичким превирањем и честим променама власти. Паралелно са променама политичких врхушки мењале су се и економске политике које су државу окретале час ка Истоку, час ка Западу.
Као резултат тога, Украјина се данас налази на дну европске лествице по животном стандарду, а власти су константним реформама довели најперспективније државне компаније до пропасти. Поред тога, због пораста смртности популација је за 24 године опала за скоро 20 одсто, са 52 на 42,6 милиона људи.
Директор Центра за евроазијске студије Владимир Корнилов каже за Спутњик да је до тренутне ситуације дошло углавном због погоршања економских и политичких односа са суседним земљама, али и захваљујући раздору унутар земље.
„Украјини су обећавали рај, који је требало да уследи одмах након проглашења независности. Сећам се како ми је један од присталица независности тада рекао: ’Сада ћемо се коначно најести‘. Присталице независне Украјине су сматрали да су Руси појели све украјинско месо и сланину, а сада ће Украјинци бити сити јер су се ослободили Руса“, испричао је Корнилов.
Међутим, бројке говоре да украјинска привреда није у стању да се врати на ниво из 1991. године, штавише, ситуација се погоршава.
„Крајем осамдесетих Украјина је била друга привреда у Совјетском Савезу, одмах иза руске привреде, али сада држава пада у понор. До недавно су Молдавци примали најниже плате на постсовјетском простору, али тренутно Украјина и за њима заостаје“, додао је он.
За Корнилова највећи проблем представља енергетска безбедност земље, а власт, како каже, не само да не брине шта ће бити ове зиме, већ не брине ни шта ће бити сутра.
„Од како постоји независна Украјина, само се говори о енергетској безбедности“, каже он.
„Деведесетих година су говорили да Украјина може да произведе онолико нафте и гаса колико јој је потребно. Потом су говорили да ће нафту и гас добијати од Венецуеле и од Арапа. Убрзо затим променили су реторику говорећи да енергенти нису потребни и да Украјина треба да храни Европу својим житарицама. Додуше, нико није помињао одакле гориво које ће покретати све те комбајн“, наставља Корнилов.
Када је реч о грејању, прошле зиме је било јако критично, каже Корнилов и додаје да је Украјина преживела искључиво захваљујући доброј вољи Русије и попустима на цену енергената.
„Ако ове зиме не буде те добре воље, Украјина не само да неће моћи да обезбеди рад великих предузећа, него неће моћи да обезбеди ни грејање, а ни нормалан рад комуналних предузећа широм земље“, закључује он.
Годишњицу независности Кијев ове године прославља веома скромно. Централна манифестација сведена је на марш војника украјинске војске, с обзиром да је прошлогодишњи дефиле војне технике претрпео много критика јавности због дешавања на југоистоку земље. Такође, организоване су и друге културне манифестације, као што је регата на реци Дњепар, концерт на кијевском централном тргу Мајдан, али и такмичење у кувању традиционалног украјинског јела — боршч.
