„Удубљења у камењу и планинским падинама које су оставили древни људи у скоро свим угловима југоисточне Азије већ неколико деценија су изазивала контроверзе међу нашим колегама. Ја и моје колеге претпоставили смо да су то древне ступе у којима су први људи млели брашно и проверили смо ту хипотезу уз помоћ инструмената који су били доступни човечанству у то време“, испричао је Мордекај Кислев са универзитета Бар Илан у Рамат Гану у Израелу.
Како су нагласили научници, они су покушали да реконструишу читав циклус производње хлеба у каменом добу, почевши од прикупљања житарица до печења хлеба. Прво су прикупљали зрно дивљег јечма, који је у широкој употреби на Блиском истоку, сушили га и зрно љуштили помоћу примитивног алата.
Нaкон тога, зрно се стављало у ступу, уситњавало уз помоћ дрвеног тучкa, добијено брашно се просејавало кроз сито и месило са водом. Оно што је интересантно, процес претварања зрна у брашно имао је неколико етапа. Коришћено је оруђе различите величине пронађено у Хузук Муси. Према речима научника, овакав процес парадоксално веома личи на то како се зрно прерађује у савременим предузећима.
