Што више критика и санкција долази са Запада, Русија се све више окреће ка Истоку, примећује Рафарен, и додаје да неуспешни покушаји светског руководства да стабилизује раст и неспособност Запада да спроведе реформе међународних институција такође стварају повољне услове за зближавање Москве и Пекинга.
По мишљењу политичара, Русија и Кина имају довољно заједничких тема и интереса. Главна је заједничка непријатност због притиска уз помоћ којег Америка покушава да одреди политику читавог света, а пре свега да утиче на Европу.
„И то у тренутку када би немири у читавом свету и ’рат‘ против тероризма требали да уједине велике силе“, наводи бивши француски премијер. У таквим условима Европа има велику одговорност, сматра политичар.
„Главни стратешки аргумент је да је Кини и Русији потребна јака ’европска‘ Европа. Финансијска политика Пекинга показала је да он не тежи краху еврозоне, док је Русија пре свега против ’америчке‘ Европе“, пише бивши премијер, наводећи да Француска више не може да више да забија главу у песак ако не жели да изгуби праве стратешке савезнике у наредним годинама.
Како тврди Рафарен, троугао Европа-Русија-Кина може да постане троугао процвата, јер свака његова земља поседује сопствене људске и природне ресурсе и финансијске кечеве у рукавима, као и потребу за запошљавањем, приходима и стабилношћу.
По његовом мишљењу, данас је питање зближавања Русије и Кине нераскидиво повезано са независношћу европске политике и самоспознајом Европе.
