Младост и племенитост: Међународни фестивал витештва

Стефан Лазаревић, син кнеза Лазара, важио је за једног од најбољих витезова свог доба. Као владар и носилац титуле деспота, био је у позицији да и сâм проглашава витезове.

На слици: Витезови на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у Манастиру Манасији.

Српски кнез, а касније деспот, био је један од највећих српских књижевника у средњем веку и велики покровитељ уметности и културе. Попут свог оца и својих предака по мајци – Немањића, Стефан Лазаревић је био ктитор неколико манастира.

На слици: Витешке игре на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Манастир Ресава, данас познатији као Манасија, најзначајнија је задужбина деспота Стефана Лазаревића. Изградња овог манастира трајала је 11 година, од 1407. до 1418. године.

На слици: Један од учесника Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у Манасији.

У време деспота Стефана витештво је било на врхунцу. Витештво подразумева одређени кодекс понашања, посебни морал и систем вредности, попут верности и дарежљивости.

На слици: Витешке игре на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Међународни фестивал витештва који носи његово име конципиран је тако да за три дана фестивала на што бољи начин публици приближи средњовековну културу Србије и промовише вредности ове епохе.

На слици: Поставка са историјским чињеницама из доба деспота Стефана Лазаревића у оквиру Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Витешки турнири уведени су вероватно у 11. веку и представљали су добру прилику за увежбавање за прави рат. Током 14. века у програм турнира увршћен је и мегдан – борба витезова један на један.

На слици: Један од учесника Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у Манасији.

Прве витезове је од оружја непријатеља штитила верижњача, израђена од малих, спојених прстенова. Током 12. века рукави постају дужи, а витезови под верижњачом носе додатну поставу – акетон.

На слици: Витешке игре на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

У 14. веку, ради заштите удова додају се челичне плоче, да би у 15. веку пуна витешка опрема подразумевала целовит гвоздени оклоп.

На слици: Један од учесника витешких игара на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Најважније витешко оружје је мач, који је и симбол витештва. До позног 13. века у бици је коришћен двобридни мач за сечење, да би са појавом плочастог оклопа примат преузео зашиљенији мач.

На слици: Симулација борбе на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Поред мача, као оружје су коришћени и буздован и кратка секира, а витезови су на коњу на непријатеље обично јуришали са спуштеним копљем.

На слици: Председник Републике Србије Томислав Николић са витезовима на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Коњ је такође био незаобилазна ставка витешке опреме. Витез је каваљер , cavaliere (cavallo = коњ), племић који се бори на коњу.

На слици: Монаси Шаолина наступају на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у Манасији.

Борбени коњ се називао дестријер, од латинске речи dextra (десна страна). Имућнији витезови могли су да приуште и коњски оклоп – бард.

На слици: Манастир Манасија, задужбина деспота Стефана Лазаревића.

Сви витезови, из било које земље и ма ког богатства и моћи, били су повезани братским везама. Поштовали су иста правила, имали иста права и исте обавезе.

На слици: Публика посматра отварање Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

У духу средњовековне традиције, на овогодишњем фестивалу витештва у Манасији учествовали су витезови из више од десет земаља, међу којима су Русија, Кина, Аустрија, Мађарска, Француска, док су у улози домаћина били витезови из Србије – Бели Орлови.

На слици: Ковач кује оружје на Међународном фестивалу витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Учесници манифестације били су и монаси кинеског манастира Шаолин. Гости из колевке борилачких вештина наступили су пред публиком прве и друге вечери.

На слици: Средњовековни шлем изложен у оквиру Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Фестивал је одржан под покровитељством председника Србије Томислава Николића, а манифестацији су присуствовали и председник Републике Српске Милорад Додик, патријарх Српске православне цркве Иринеј, амбасадор Русије Александар Чепурин, као и бројни представници дипломатског кора и јавне личности.

На слици: Средњовековно оружје и оруђе на изложби у оквиру Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Амбасадор Руске Федерације у Београду Александар Чепурин изјавио је на отварању да је овогодишњи фестивал витештва успешан почетак традиције у којој ће заједно бити уклопљене младост и племенитост.

На слици: Амбасадор Руске Федерације Александар Чепурин са руским витезовима на отварању Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.

Поред витешких трупа, на фестивалу су учествовали и бројни уметници.

На слици: Отварање Међународног фестивала витештва „Деспот Стефан Лазаревић“ у манастиру Манасији.