„Моја породица је живела у Дамаску до 2012. године. Након што је избио рат, преселили смо се у Кабани, одакле сам ја пореклом. Ускоро сам отишао на рад у Турску. Када су прошле године милитанти ИД напали Кобани, моја породица се преселила у Истанбул. Било је тешко јер сам зарађивао веома мало. Моја старија сестра живи у Швајцарској, док је старији брат у Канади. Сестра је предложила да дођем код ње и ја сам прихватио њен позив“, изјавио је Абдулах Курди, отац Ајлана Курдија.
„Нашао сам човека који се бави превозом избеглица. Он је препоручио једног кријумчара у Бодруму. Тај човек је затражио 1200 долара по особи. Негде око поноћи смо се укрцали на чамац, укупно нас тринаесторо. А онда је почело велико невреме, таласи си били веома високи, па је наш пратилац скочио у море и отпливао ка обали. Ускоро након тога чамац се преврнуо. Трудио сам се да умирим децу, рекао сам да ће све бити у реду. Пола сата сам им одржавао главе изнад површине воде, али сам се преморио, и деца су почела да се даве. Када сам их извукао из воде, они су већ били мртви. Након три и по сата обалска стража ме је извукла“, открива тужну причу Курди.
„Желео бих да нађем овог кријумчара и да он сноси одговорност за смрт моје породице. Био сам свестан да је путовање веома опасно, али сам прочитао доста прича о томе како су избеглице безбедно стигле до Европе, па сам се надао да ћемо и ми имати среће“, нагласио је Курди.
„Данас идем у Кобани да сахраним породицу. Све сам у животу изгубио, осим сећања и три надгробна споменика. Остаћу да живим у Кобанију, сваког дана ћу ићи на гробље, код деце и супруге. Мени су деца била све у животу. Одлучио сам да путујемо у Европу због њих. А сада не могу мирно да гледам море, оно ме подсећа на трагедију која је задесила моју породицу…“, казао је Курди.
„Све што ја желим јесте да свет спречи ову катастрофу, спречи погибију недужних људи, који покушавају да се спасе. Моја деца су погинула, али друге породице такође имају децу — и њих треба сачувати“, рекао је за Спутњик Абдулах Курди, отац утопљеног дечака.
Фотографија утопљеног дечака као потресно сведочанство и симбол избегличког страдања изазвала је емотивна реаговања званичника и јавности у целом свету.
Због ове трагедије ухапшени су сиријски држављани старости између 30 и 40 године који су осумњичени да се баве трговином људима.