На презентацији антологије савремене српске приче на Московском међународном сајму књига у Москви говорили су, уз неке од аутора, Младен Весковић — представник српског Министарства културе и информисања, као и представници Библиотеке иностране литературе из Москве — Јулија Созина и Григориј Чередов. Публици су се такође представили и преводиоци Лариса Савељева и Василиј Соколов.
Сарадња српског Министарства за културу и информисање са руском Библиотеком иностране литературе, односно издавачком делатношћу те библиотеке, веома је значајна, с обзиром да то је један од начина да се попуни објективна празнина која постоји у присутности савремене српске књижевности у Русији.
„У време транзиције у свим постсоцијалистичким земљама комерцијални концепт издаваштва је однео превагу. Књижевност такозваних малих култура, односно књижевност и уметничка дела које је тешко комерцијално валоризовати, била су гурнута у страну“, рекао је Младен Весковић, представник српског Министарства културе и информисања.
Он је нагласио да издавачка делатност Центра књиге „Рудомино“ има све одлике квалитета некадашњег система, односно релативну дистанцу у односу на комерцијалне захтеве тржишта. Са овим се сложила и Јулија Созина представница Библиотеке иностране литературе и додала да је комерцијални успех наравно пожељан, али у њиховом случају не и одлучујући критеријум. Центар књиге „Рудомино“ као део Библиотеке иностране литературе има „глобалније“ циљеве — да се широкој руској публици представе најквалитетнија дела, па чак и она непознатих аутора. Највећи део књига које они издају одлази директно у регионалне библиотеке Русије.
Григориј Чередов, такође представник Библиотеке иностране литературе, ову околност сматра веома добром, јер се данас читаоци у великим градовима тешко могу заинтересовати за непознате ауторе. Чередов је мишљења да су читаоци у провинцији жељнији и отворенији за ново.
„Чињеница да ће књиге српских аутора стићи у руске регионе веома је важна, јер ће додатно помоћи промоцији српске књижевности у Русији“, каже Чередов и додаје да је веома захвалан српском Министарству културе и информисања на сарадњи. Он сматра да је веома добро што је управо антологија српске приче прва књига која је издата у оквиру заједничког програма, јер су приче због свог формата најпре у стању да покажу специфичност савремене српске литературе.
У оквиру заједничког пројекта (српског Министарства културе и информација и Библиотеке иностране литературе) у овом моменту постоји прво коло едиције „Српско слово“, односно три књиге, од којих је прва објављена и о којој се данас и говорило — „Ухвати звезду падалицу“. Друга књига која би требало да изађе је избор прича Михајла Пантића под називом „Ходање по облацима“.
Трећа књига ће бити роман Гордане Ћирјанић „Кућа у Пуерту“. Сама књижевница рекла је да је поносна што ће управо њен роман бити издат у оквиру првог кола. Гордана Ћирјанић се нада да ће роман наћи пут до читалачке публике у Русији, будући да је у Србији веома добро читан и примљен, и међу читаоцима и међу критичарима.
„Према томе, мислим да ће руски читалац наћи довољно општих копчи да то разуме и као део своје историје“, закључује ауторка романа.„Морам признати да чињеница да ће се он појавити на тако великом језику као што је руски изазива велико узбуђење“, каже Ћирјанић и додаје да „Кућа у Пуерту“ у тематском смислу заправо европски роман. Наиме, један од главних јунака је Италијан Бруно, који је у шпанском грађанском рату био припадник интернационалних бригада. Роман временски обухвата читав век — од 1898. године, кад је вођен рат на Куби између Шпаније и Америке, до 1999. године, кад је бомбардована Србија. Између се дешава много тога, има много историјских чињеница, а тема јесте шпански грађански рат.
За крај би требало рећи да је посебно важно то што је Србија управо ове године добила статус специјалног госта, с обзиром на то да је 2015. година проглашена годином литературе у Руској Федерацији. Током 5 дана, колико ће трајати сајам, на више од 500 различитих предавања, манифестација и књижевних вечери, говориће аутори нових књига, глумци, режисери, политичари и спортисти. На сајму учествује више од 400 издавачких кућа из укупно 30 земаља света.
