Обраћајући се министрима спољних послова ЕУ и држава-кандидата за чланство на састанку у Луксембургу, Дачић је подсетио на период за нама у којем је, како је рекао, било неколико веома позитивних догађаја, који су, према његовом уверењу, још једном потврдили опредељење Србије и правац којим се она, али и читав Западни Балкан, крећу.
„Потписивањем четири споразума у Бриселу решена су нека од најважнијих питања у вези са свакодневним животом, пре свега Срба на Косову и Метохији. Верујем да су ови споразуми веома битни и за укупну стабилност региона“, рекао је Дачић.
Српски министар је подсетио и на успешно окончан овогодишњи Самит о Западном Балкану, на коме је потврђена посвећеност лидера региона помирењу и сарадњи, европским вредностима и реализацији неких од најважнијих пројеката који представљају заједнички интерес свих држава тог региона.
„Нажалост, пред нама се налази и неколико тема које изазивају забринутост и које траже да се сви веома озбиљно, интензивно и брзо ангажујемо“, навео је шеф српске дипломатије.
После бројних трагедија миграната које су десиле, немогуће је, како је казао, не увидети најхитнију потребу да сви заједно одговорно и енергично приступимо решавању горућег и вероватно највећег проблема Европе и њеног окружења у овом тренутку.
„Србија је једна од земаља која је на удару великог таласа миграната из ратом захваћених подручја. Нашли смо се на главној рути сеоба, на специфичној позицији између држава-чланица ЕУ. Мигранти немају другог начина да копненим путем уђу у Србију, осим да пре тога пређу преко територије ЕУ, која је након тога већини опет главни циљ кретања“, указао је Дачић.
Истакавши историјску улогу региона Балкана као раскршћа и епицентра дешавања, Дачић је рекао да Србија нажалост има велика и болна искуства са избеглицама, интерно расељеним лицима и сеобама.
„У Србији борави 44.000 избеглица из Републике Хрватске и Босне и Херцеговине, о којима се бринемо већ две деценије, а од 220.000 интерно расељених лица која су напустила КиМ после 1999. године, својим домовима се вратило само 1,9 одсто њих“, навео је Дачић.
Он је указао да не треба заборавити да Србије пре свега има обавезу према њима, јер тај проблем, како је рекао, није мањи од проблема миграната са Блиског истока и из Африке.
„Међутим, данашња ситуација и чињеница да је од почетка ове године до краја августа државну границу Србије илегално прешло преко 120.000 људи, од којих је намеру да затражи азил у Србији исказало нешто мање од 108.000 лица, за нас представља нову, веома комплексну врсту изазова“, прецизан је Дачић.
Истакао је да се ангажовање Србије не састоји само од пружања помоћи онима којима је она потребна, већ и од борбе против криминалних група које се баве кријумчарењем људи, експлоатишући њихову несрећу.
