То су после незваничног „Гимних“ заседања шефова дипломатија ЕУ, на ком су учествовали и српски министар иностраних послова Ивица Дачић и министри осталих кандидата за чланство у Унији, саопштили председавајући луксембуршки министар Жан Аселборн и висока представница ЕУ Федерика Могерини.
Федерика Могерини је саопштила да су договорене кључне мере заштита спољних граница, разбијање мрежа организованог криминала за шверц имиграната преко Либије, као и Турске и Западног Балкана, помоћ западнобалканским земљама, као и дугорочно решавање ратова у Сирији и Ираку, финансијска подршка афричким државама да се створе бољи економско-социјални услови и спречи бекство људи у Европу.
Аселборн је рекао да су сви министри били сагласни да је реч о превасходно кризи избеглица из рата у Сирији, Авганистану, Ираку и Еритреји, која погађа све земље ЕУ, као и Западни Балкан и веома тешко Турску. Око 46 одсто избеглица је дошло из Сирије, 12 одсто из Авганистана, нешто мање из Еритреје, рекао је он и додао да су се шефови дипломатија Уније договорили да се, „с циљем да тачно знамо ко куца на наша врата и одакле долази“, успоставе центри за попис избеглица и миграната на граничним жариштима њиховог прилива.
Аселборн је навео да то значи да ће уз утврђивање идентитета, избеглице и мигранти бити подвргнути здравственом прегледу и добити храну и одећу, и нагласио да је јасно да ЕУ мора хитно увести јединствена мерила за одобравање азила. ЕУ ће морати да ојача напоре за разбијање банди организованог криминала које шверцују мигранте и на Западном Балкану.
Федерика Могерини је саопштила да је договорено да се пружи заштита онима којима је то потребно јер су то избеглице из ратова и прогона, затим да се заштите спољне границе, разбију мреже кријумчара миграната, а у том циљу је добијена сагласност министара ЕУ да се покрене друга фаза поморске војне акције ЕУ у водама према Либији.
Оснажиће се, истакла је висока представница ЕУ, и партнерство са земљама одакле долазе и кроз које пролазе избеглице и мигранти, што значи да ће се радити на склапању споразума о враћању миграната који не могу да добију азил у Унији. Међутим, потребно је и да се афричким земљама пружи помоћ за економски развитак и запошљавање нарочито младих.
Неопходно је и да се уклоне узроци и могућност масовног прилива избеглица, нарочито заустављањем коридора кроз Либију, где се очекује формирање владе националног јединства, коју ће ЕУ и међународна заједница помоћи свим могућим средствима, предочила је Могеринијева. Висока представница ЕУ је навела да је ту од огромног значаја како ће се ићи на решавање рата и кризе у Сирији, где је једини излаз политичко решење, уз сарадњу с кључним светским чиниоцима.
Морегринијева је рекла да треба да се реше проблеми „без даљег сваљивања кривице“.
Федерика Могерини је истакла да су неке мере већ покренуте, док ће друге кроз пар дана обелоданити Европска комисија, а такође 14. септембра усвојити министри унутрашњих послова и правосуђа Уније.
То је европска, регионална и светска криза и зато су министри ЕУ о приливу избеглица и економских миграната разговарали и с министрима земаља са Западног Балкана, куда они пролазе, с циљем да се „без даљег сваљивања кривице ојача сарадња међу ЕУ чланицама, институцијама Уније и балканским земљама, јер смо сви сучељени с драматичним збивањима“, истакла је висока европска представница.
Према њеним речима, „са земљама-кандидатима за чланство било је важно да се расправља о овој кризи и због наше и историје Балкана, као и кад је реч о Турској… А та историја се мора имати на уму“.
„Ми добро знамо шта су рат и сукоби и како се сучељава с таквим ситуацијама и људи који су ових недеља стигли у Европу су већином Сиријци, Авганистанци, Еритрејци, Ирачани, а то говори да није у питању махом економска миграција, већ избеглице из ратова“, закључила је Могеринијева.
